DRAMA MILANA RODIĆA: Samo je pao i ukrstio oči…

Zanimljiva priča povremenog reprezentativca Srbije 

Fudbaler Crvene zvezde Milan Rodić će ovog leta proslaviti tri godine kako je u taboru srpskog šampiona.

Stigao je 2017. godine nakon što je Vladan Milojević preuzeo ekipu i do sada je odigrao više od 100 utakmica u crveno-belom dresu, učestvovao u Ligi Evrope i dve Lige šampiona i sa pravom je jedan od najboljih fudbalera ove generacije.

U opširnom intervjuu za Mocart sport, levi bek je govorio o tome kroz šta je sve prolazio u prethodnom periodu i kako sada vidi tim Crvene zvezde i novog trenera Dejana Stankovića.

Ciljevi?

- Moramo ponovo da jurimo duplu krunu, što nam je ovih godina izmicalo, i ponovo Ligu šampiona. Svaki igrač mora da ima takve želje. Da usavršimo način igre Dejana Stankovića. Stvarno ne razumem šta znači zasićenje. Profesionalac si, to ti je posao. Nije mi nikada teško da igram za Zvezdu. Desilo se u jednom trenutku zasićenje, ali ne prema klubu. Nego prema nekim drugim stvarima, ali stvarno ne bih voleo o tome da pričam.

Dejan Stanković?

- Čovek za desetku i više od toga… Stalo mu je mnogo da uspe, da napravi neku lepu priču. Zato je i emotivan. Samo reči hvale imam za njega jer je maksimalno pošten i radan. Odgovara mi i ova nova uloga u njegovom sistemu. Malo je Gobelja ofanzivniji, ali Mister mi je rekao da kada god osetim prostor imam slobodu da se pojavim. Sjajni su mi i njegovi zahtevi u igri. Uz ratnički defanzivni pristup koji je celoj ekipi ostao od Miloja to može da bude odličan spoj. Ono što smo igrali protiv Partizana ili u dobrom delu meča s Ludogorecom u Turskoj je model. To je ono što nam je Deki doneo. Mislim na agresivnost i novi način otvaranja igre i završnice. Težimo ka tome, radimo svaki dan kako bismo to usavršili. Hoćemo da igramo fudbal. Grešimo, ali igramo.

Transfer?

- Moramo svi da budemo realni. Jesam ja Crvenoj zvezdi pomogao, neka drugi kažu kako sam igrao i koliki je bio moj uticaj. Ali ovaj klub je pomogao i meni. Rehabilitovao sam se, oživeo karijeru, postao i reprezentativac. I voleo bih da se ovim putem na tome zahvalim Zvezdanu Terziću. Čovek koji dolazi prvi na stadion, i odlazi poslednji. U svakom trenutku možemo da se oslonimo na njega, uvek nam je čuvao leđa i na tome mu beskrajno hvala. Kada se tome doda da živim u gradu gde sam odrastao, gde mi je kompletna porodica… Zašto bih bezglavo jurio? Super je da odem u malo manji klub od Zvezde, ali ne i da jurim.

Revanš u Beogradu protiv Jang Bojsa.

- Uvek se setim meča protiv Jang Bojsa. Psihički ubedljivo najteža utakmica u karijeri. Valjda su svi čekali da se plasiramo u Ligu šampiona jer su želeli da proslavimo u Beogradu. Povremeno je na stadionu bila neka čudna tišina. A tenziju da isečeš nožem. Od kada smo izašli na teren osećao sam tenziju. Svi kao da su čekali kraj. Kada je sudija sivrao kraj pao sam na kolena, zahvalio se Bogu što smo preživeli taj meč.

Kopenhagen u Danskoj.

- Imao sam stomačni virus. Celu noć sam proveo na wc šolji. Spavao sam popodne dva sata i to je bilo to. Ujutru sam dobio duplu dozu infuzije. I onda izađi na teren i udri. Neki maler me pratio. Malo je nedostajalo da se onesvestim na poluvremenu u svlačionici. Samo sam pao, ukrstile su mi se oči. Nisam stvarno mogao više da izdržim.

O Krstičiću...

- Ne bih o tome, šta je tu bilo i zašto je Nenad otišao. Hteo sam da ostane, kasnije i da se vrati… On je super kvalitetan fudbaler i mnogo bi nam značio. Najviše smo izgubili njegovim odlaskom. Nedostajao nam je mnogo, bilo bi dobro da je sada sa nama. On čini sve saigrače boljima. Mene prvog, pa onda dalje.“

Espreso