Od novog Prosinečkog do zaboravljenog igrača… Šta je krenulo pogrešno kod velike nade srpskog fudbala

Filip je nakon epizode na Marakani, "sreću" pronašao u Parmi, međutim, nije se izborio za veću ulogu na Tardiniju, pa je krenulo njegovo lutanje evropskim fudbalom

Filip Janković je pre nešto manje od decenije bio jedan od najvećih talenata srpskog fudbala.

Velika nada Crvene zvezde, koja je sa lakoćom izlazila na kraj sa rivalima u mlađim kategorijama, priliku na velikoj sceni dobila je 5. avgusta 2011. godine. Simbolika ili ne, ali na klupi je tada bio Robert Prosinečki, sa kim su ga često poredili u to vreme.

Na meču protiv Venstpilsa, pred više od 35.000 navijača, mladi dečak plave kose je sa svojih 16 godina dobio šansu da se predstavi publici i fudbalskoj javnosti i najavi svoju epizodu u crveno-belom dresu, gde je bio projektovan za igrača koji će vratiti slavne dane klubu.

Međutim, to je verovali ili ne bio poslednji evropski meč za ovog momka. Do kraja svog mandata nastupio je u svega dve utakmice, protiv Spartaka u Subotici i na Kup meču sa Smederevom u Beogradu - i to je to.

Od momka kome se predviđala karijera poput Dejana Stankovića, Boška Jankovića i ostale Zvezdine dece, dogodio se strmoglavi pad, koji traje i dan danas.

Šta je razlog tome? Neki će reći da je njegova majka bila umešana u karijeru svog sina u svojstvu menadžera, neki će takođe reći da je isuviše rano gurnut u vatru, a dok ima ljudi koji na njegovo ime odmahuju glavom i govore da je sam kriv za sve što mu se izdešavalo.

Da ne bude sve tako crno, potrudio se Veljko Paunović, tadašnji selektor Zlatnih orlića koji ga je potpuno niotkuda uvrstio među putnike za put na Novi Zeland, gde su se kasnije ovi momci popeli na svetski vrh.

Janković je odigrao meč protiv Mađarske i bio jedna od jačih karika na terenu, pa su mnogi pomislili kako će Paun uspeti da oživi jednu karijeru koja je krenula naglo da se ruši. Ili ipak ne...

Filip je nakon epizode na Marakani, "sreću" pronašao u Parmi, međutim, nije se izborio za veću ulogu na Tardiniju, pa je krenulo njegovo lutanje evropskim fudbalom.

Preko Katanije, Kordobe došao je sve do slovenačkog šampionata i čak i kladioničarima nepoznate ekipe Radomlja, da bi ove sezone stigao u Triglav čije boje i trenutno nosi.

Možda činjenica da ima "tek" 26 godina, ide njemu u prilog i ne mora da znači i definitivan kraj jedne karijere, ali ostaje veliki žal što takav potencijal i talenat nije na pravi način iskorišćen.

Sve u svemu i bilo kako bilo, Jankovićev primer može itekako da bude poučan svim mladim fudbalerima koji inostranstvo merkaju već od malih nogu, pa se vrlo brzo vrate u domovinu, a svoj fudbalski put nikada više ne uspeju da pronađu, a mi se nadamo da će se to sve manje i manje dešavati...

Espreso