Zvezda ulaže 2.200.000 miliona evra u infrastrukturu, ovo će se menjati na Marakani

Klub planira poveća ulaganja u infrastrukturu

Stadion Rajko Mitić je poslednjih godina svojim izgledom i funkcionalnošću uglavnom pratio rezultate Crvene zvezde u Evropi, a iz Ljutice Bogdana ne nameravaju da se zaustave.

Od 2017. naovamo je menjana travnata podloga, prvi put posle više godina, rekonstruisana je zapadna tribina, malo je dorađen i novinarski boks, krov je takođe "osvežen" i uvedeno je grejanje za teren.

Pored stadiona je napravljen parking, osposobljeni su i tereni za Omladinsku školu, gradi se mediko blok. Ovo su samo neki od većih projekata o kojima su Zvezdan Terzić i ostali iz kluba pričali, a u izveštaju do kog je Telegraf došao, mogu se videti još neke zamisli.

Pre svega na ekološkom planu. Zvezda u narednom periodu planira da uradi i fotonamenske panele na krovu stadiona Rajko Mitić da bi uštedela struju i da bi joj stadion bio ekološki efikasniji.

Samo po sebi, ovo je dobra ideja koja ima za cilj da uštedi oko 2,8 gigavata električne energije. To je ekvivalentno otprilike potrošnji 700 domaćinstava, dok bi se emisija ugljen-dioksida smanjila za 2.600 tona, piše u projektu.

U njegovoj izradi su učestvovali Elektrotehnički fakultet, institut Nikola Tesla i saobraćajni institut CIP. Međutim, ni cifra koju će klub iz Ljutice Bogdana morati da izdvoji nije mala - čak 2,2 miliona evra.

Zbog toga je pitanje koliko će vremena proći pre nego se projekat isplati, ali je dugoročno dobro rešenje.

Zvezda je više puta poslednjih godina poručivala kako će ulagati u Omladinsku školu i jedan od planova je i taj da se izvedu tri arterska bunara za ovu školu.

Preciznije, za navodnjavanje tri terena namenjenih školi i mlađim igračima, glavnog terena i "kaveza".

Iz kluba su poručili da je korišćenje vode iz bunara ekonomski isplativo jer postojeći sistemi troše 20.000 litara vode na sat, a korišćenjem bunara bi se troškovi za vodu smanjili na 10 posto od postojećih.

Klub koristi gradsku vodu za koju kaže da je puna hlora te zagađuje terene, pa bi se ovim idejama rešilo pitanje održivosti i ideja objekata nulte energije.

Telegraf.rs