Ponosan sam Srbin, u Beču je to mnogima smetalo

Otac mu je bio najveća podrška, odrastao je u Austriji, a kao klinac je imao i jednu tešku povredu

Fudbaler Crvene zvezde Srđan Spiridonović opisao je svoje početke fudbalske karijere u Beču, gde se kao dete učio prvim koracima sa loptom, otkrio je da mu je otac bio najveća podrška na tom putu, ali i koji su mu ciljevi sa Zvezdom.

Dvadeset šestogodišnji Spiridonović je ovog leta stigao u klub iz Ljutice Bogdana i odmah se nametnuo pametnom igrom i sa nekoliko golova, što na pripremama što na početku sezone. Pre otprilike dvadesetak godina, nije znao ništa od toga...

- To je još od dede i ćaleta to je uvek bilo sve u fudbalu, radilo se i od malih nogu naučiš o čemu se radi. Uvek se gledao fudbal, krenuo sam sam da igram od malih nogu u parku, otac me je posle upisao u klub i tako je krenulo sve - rekao je Spirodonović u Zvezdinoj emisiji "Nema roštiljanja".

Počeo je da trenira sa sedam godina i neke od prvih fudbalskih koraka napravio je u obližnjem parku.

- Kad sam tek krenuo, nisam znao ništa, imao sam sedam ili osam godina, samo da igram, da idem i treniram. Što sam stariji postajao, kapirao sam više stvari i o čemu se radi. Postao sam željan, igrao sam napadača i imao sam u sebi to da uvek hoću da pobedim. Tako je onda sve krenulo i s godinama sam se godinama sve više i više borio za sve veće ciljeve i radio sam na tome.

Na prvi trening ga je odveo otac, a popularni Spidi kaže da mu je idol bio daleko i od granica Srbije, ali i od granica Austrije.

- A idol mi je bio Brazilac Ronaldo. Voleo sam njih da gledam kako igraju. Sanjao sam da i ja postignem neke stvari u karijeri. Da igram za veliki klub i reprezentaciju moje zemlje - kaže Srđan.

Upravo otac je bio razlog zašto je pregurao jednu tešku povredu kad je bio klinac, a tokom godina je uspeo da se oproba i u borilačkim sportovima zbog svojih drugova. Kaže da su mu pomogli za izdržljivost.

- Pomoglo mi je dosta jer izađeš na teren spreman, puca sve. Drugačije se radi kondiciono i na izdržljivosti i pomoglo mi je dosta - priča Spiridonović, koji se potom prisetio i svog odrastanja u stranoj zemlji.

- Odrastao sam u Beču i nemački je moj najbolji jezik, ali se u Beču pričao srpski u kući. Majka ni dan danas ne zna nemački jer je nikad nije interesovalo to. Mi pričamo srpski tamo, tako znam i njega.

Iako je stasavao u generacijama Rapida, kaže da se nikad nije osećao kao Austrijanac, što je mnogima iz njegove okoline smetalo. U karijeri je pre Zvezde igrao i za Austriju, Vinćencu, Mesinu, Admiru, Panionios i Pogon Ščecin.

- Uvek sam bio ponosan Srbin, veliki san su mi Zvezda i reprezentacija. Kocke su se sklopile dobro. Pogotovo što sam imao mnogo teške periode u karijeri, posebno u Austriji za moj srpski mentalitet. Jer nikad se nisam osećao kao Austrijanac i to je dosta tamo smetalo narodu. Ali nisam nikad hteo da se pretvaram. Hteo sam da sačuvam svoj ponos i desilo se ono što sam - zaključio je Spiridonović.

(Telegraf.rs)