“Strašno je od koga ispadaju srpski klubovi u Evropi”

li možda precenjujemo kvalitet naših predstavnika..

Tužno fudbalsko leto i početak jeseni za srpski klupski fudbal, a tek ostaje da vidimo šta će nam i reprezentacija prirediti početkom narednog meseca...

Pre kraja septembra, sva četiri srpska predstavnika su praktično eliminisana iz takmičenja u kojima su počeli svoj evropski put ovog leta, a samo zahvaljujući sistemu takmičenja u kvalifikacijama za Ligu šampiona, Crvena zvezda je dobila još jednu šansu da se makar domogne grupne faze Lige Evrope, koja finansijski mnogo manje donosi od Lige šampiona.
Kad se osvrnemo unazad, od koga su to naši klubovi eliminisani?

Kola su krenula nizbrdo od utakmice na GSP stadionu u Nikoziji, gde je kiparska Omonija uspela nekako da ''umuva'' jedan gol Crvenoj zvezdi iz kornera i do kraja sačuva remi, a onda u produžecima zadala težak udarac srpskom šampionu. I finansijski, i rezultatski.

Zvezda je u tom meču pokazala da ima veći kvalitet od domaćina, stvarala je šanse, imala veliki broj šuteva na gol, ali šta to vredi kada je u plej-of otišla skromna ekipa Omonije, koja je tako obezbedila evropsku jesen, bez obzira na ishod dvomeča sa Olimpijakosom (prvi meč su Atinjani rešili u svoju korist sa 2:0).

Šampion Srbije sada ipak ima priliku da protiv još skromnijeg Ararata u Jermeniji dođe do grupne faze drugog po snazi evropskog takmičenja. Ako kojim slučajem u tome ne uspe, onda slobodno možemo reći da je ova sezona što se tiče srpskog klupskog fudbala, ravna katastrofi.
U kvalifikacijama za Ligu Evrope startovala su tri naša kluba - TSC, Partizan i Vojvodina i upravo tim redom, svi su već okončali svoja ovosezonska učešća u Evropi.

Za TSC se ipak može reći da su jedina svetla tačka od svega onoga što su pokazali naši predstavnici u Evropi. Njima je ovo bio debitantski nastup u Evropi, odmah posle debitantske sezone u Superligi.

Prošli su bez problema prvo kolo protiv moldavskog Petrokuba (2:0), a onda su realno bili autsajderi u meču drugog kola protiv nekadašnje Steaue, danas FCSB-a iz Bukurešta. Međutim, Rumuni su pred ovaj meč imali veliki broj zaraženih igrača, jedva su skrpili tim za ovaj susret, pa je od uloge autsajdera TSC iznenada postao favorit. Ali, tu novu ulogu ipak nije uspeo da iznese do kraja i pored čak šest datih golova gostujućem timu. Isto toliko je TSC i primio, a onda u penal-seriji ispao od ekipe koja je u narednom kolu eliminisana od češkog Libereca (0:2 na svom terenu).

Nadali smo se da bi Partizan i Vojvodina mogli da poprave utisak, ali sinoć smo doživeli dvostruku eliminaciju od belgijskih predstavnika, pa su i jedni i drugi već spakovali kofere.

Partizan je nesumnjivo najviše razočarao od sva četiri naša predstavnika. Pogotovo ako imamo u vidu kako su crno-beli prošle sezone, sa minimalno izmenjenim timom igrali u Evropi i dokle su stigli... U prva dva kola Partizan se namučio protiv totalnih autsajdera, letonskog RFS-a i moldavskog Sfintula, dobio je ta dva meča minimalnim rezultatima, oba puta sa bele tačke, golovima Bibarsa Natha. Još je u Moldaviji morao da rešava stvar u produžecima...

Pravdali su se crno-beli da nije lako igrati protiv ''bunkera'', uveravali da će im biti lakše protiv belgijskog Šarlroa, da će imati više prostora za svoje napadačke akcije, ali uzalud.

Pokazalo se da je bez Sejdube Sume ovaj tim Partizana bezopasan u napadu, Gvinejac je ulaskom u drugom poluvremenu uspeo da razmrda svoj tim, ali nije bilo ni znanja, ni energije za konačan preokret.

Umesto toga, Partizan je u finišu produžetka doživeo bolan udarac iz ''slobodnjaka'' i sada je pred crno-belima nova teška odluka, šta činiti, kako preživeti sezonu bez očekivanih prihoda i kako se boriti za titulu, a prodavati najbolje igrače, što se čini kao neminovnost posle svega.

Što je najbolnije, Šarlroa je bez obzira na sjajan start u belgijskom šampionatu, u evropskim okvirima skromna ekipa, ekipa sa kojom bi Partizan iz prošle sezone mnogo lakše izašao na kraj.
-

Na kraju, Vojvodina je izašla u Evropu posle tri godine pauze i - odmah je taj put i okončala. Doduše, Lalatovićev tim se dobro držao, dao je svoj maksimum, na želji, borvbenosti i energiji im se nema šta zameriti, ali opet i takvo njeno izdanje je bilo nedovoljno da se eliminiše još jedna prosečna evropska ekipa, koja će teško imati neke veće domete u nastavku takmičenja.

Vojvodini ostaje nova borba za izlazak na evropsku scenu naredne godine, pa možda tada naprave i neki korak dalje.

Generalno, očekivali smo mnogo više, verovali da možemo da imamo i tri predstavnika u grupnim fazama evropskih takmičenja na jesen, a sada nam ostaje samo da se uzdamo da Zvezda koliko - toliko popravi ovu prilično sumornu sliku i iskoristi drugu šansu koja joj se ukazala.

O reprezentaciji nećemo ovog puta, ali start u Ligi nacija ne uliva nam poverenje da bi do Osla i baraža za plasman na EURO nešto bitnije moglo da se promeni. Hajde neka nas ''Orlovi'' razuvere, to bismo najviše voleli...

Urednik teksta Sportske.net