Kako su socijalisti koristili ugled Crvene zvede za jačanje svoje moći

U četiri navrata na visinskim pripremama u hotelu „Vlasina“ boravili su fudbaleri Crvene Zvezde. Ni jednom fudbaleri Partizana. (foto, Danas.rs)

Sada kada je hotel urastao u korov izdašne flore Vlasinskog jezera, uprkos ambicioznim najavama do danas (ne)viđenog investitora iz Saudijske Arabije, ni zidovi više ne mogu da pričaju ono što su čuli.

A dešavalo se sve i svašta.

Ponešto je ostalo za podsećanje.

Celu priču započeo je sasvim menadžerski odani socijalista i direktor Hotelskog preduzeća Evropa sa sedištem u Surdulici Dragan Reljić, rođeni Pljevljak, pod čijom ingerencijom su se nalazili i hotel „Srbija“ u centru varoši, te motel „Promaja“, kao i sada potpuno zapušteni hotel „Vlasina“, te „Vilin Lug“ u Crnoj Travi.

– Zvezda prvi put stiže na Vlasinu 1997. godine, pod komandom trenera Milorada Kosanovića, a sa Dejanom Stankovićem, tada najboljim mladim fudbalerom Jugoslavije (danas trener crveno-belih). Bio je to praznik za jug Srbije čiji je kreator bio baš Dragan Reljić, veliki u duši partizanovac, ali čovek od reči i sa iskrenom namerom da promoviše Vlasinu – priča za Danas, Dragan Milošević, dugogodišnji dopisnik nekadašnjeg Sporta iz Surdulice.

Sve je izgledalo spektakularno, sa po više stotina gostiju koji su se budili sa zvezdašima i zajedno sa njima odlazili pešice na fudbalski teren udaljen od hotela oko tri kilometara.

Reljić, koji posle neuspele avanture sa partijom braće Karić, prelazi u Socijalističku partiju Srbije i postaje vrlo brzo „važan šraf“.

To mu daje moć i samouverenost da nastavi sa svojim projektom dovođenja klubova na takozvane visinske pripreme, što je bilo manje važno za razvoj turizma, a više za osvajanje visinske političke moći.

– Bio sam član Izvršnog odbora SPS, kada sam 1998. godine dogovorio drugo gostovanje Zvezde na visinskim pripremama. To je nekome zasmetalo i došlo je do opšte bruke – seća se Reljić, koji se našao na udaru tada aktuelnog predsednika Opštine Surdulica Miomira Mimija Stoiljkovića, ali i potpredsednika Vlade Srbije i šefa socijalista za „južnu Švajcarsku“ Dragomira Dragana Tomića iz Simpa.

Uslediće iskazivanje političke moći od strane Reljićeve kontra struje, pa će predsednik Opštine Surdulica na pola puta presresti ekspediciju Crvene Zvezde i zatražiti da oni „ne idu u te sobe koje više liče na štale“.

Zvezdaši ne odustaju, ponovo pod Kosanovićem, i odlučuju da ne menjaju hotel. Kada je ekspedicija Zvezde stigla u hotel „Vlasinu“, sutradan je predsednik surduličke opštine izveo bagere i policiju da preoru fudbalski teren.

Danas smešno, a tada je bilo napeto, i čak i za novinare vrlo izazovno. Pobedila je Zvezda, a Reljić je „odneo pobedu“.

O tome govori i činjenica da će Zvezda visinske pripreme na Vlasini odraditi i 2000. godine sa trenerom Zoranom Filipovićem i 2002. kada je trener bio Slavoljub Muslin.

Sada kada u svoju sedmu superligašku sezonu fudbaleri Radnika iz Surdulice odlaze na Zlatibor da bi „punili akumulatore“ ostaje priča o zatarabljenom hotelu, Draganu Reljiću penzioneru i „večitom partizanovcu“ i korovu oko zapuštenog hotela koji miriše na zaborav a priziva sećanje.

Danas.rs