Intervju koji se čita u dahu – Dejan Stanković o povratku kući, Zvezdi, Murinju, Ibri, Inzagiju

Italijanski novinari posetili trenera crveno-belih i načeli brojne fudbalske teme u razgovoru sa njim

Pauza zbog reprezentativnih akcija je donela malo predaha klupskom fudbalu prethodnih dana i vremena za odmor. Tako je i Zvezdin trener Dejan Stanković iskoristio mali odmor da ugosti novinare iz Italije koji su se zaputili put Beograda da u razgovoru sa njim načnu brojne fudbalske teme.

Pamte ga kao velikog igrača sa impresivnom karijerom na Apeninima, a sada ih je zanimao Dejan Stanković kao trener Zvezde. Kako gleda na početak nove karijere, kakvi su izazovi pred njima, kakvi su mu planovi i čime je zadovoljan do sada.

Zvezdin strateg je otvorio dušu u razgovoru za italijanski Tutomerkato.

“Kao prvo, posle 22 godine sam se vratio kući. Žena i deca su ostali u Milanu, Filip sada živi u Amsterdamu pošto je prešao u Volendam. Nije jednostavno ali i sada osetim uzbuđenje kada pomislim da sam se vratio ovde. Dete koje je nekada skupljalo lopte Mihajloviću, Jugoviću, Savićeviću i celoj toj generaciji zvezda koje su osvojile Kup evropskih šampiona i uspisali se najvećim slovima u istoriju ove zemlje. Imao sam sreće da budem dete tih godina, da kasnije zaigram za Zvezdu, da postanem najmlađi kapiten, da osvajam trofeje… Otišao sam veoma brzo, sa 19 godina, ali do tada sam naučio šta znači braniti boje Crvene zvezde. To je nešto što vam ostane tetovirano pod kožom za sva vremena. Moja najveća pobeda je da sam sada svaki dan opet u mojoj kući gde je sve počelo. To je za mene mnogo više od fudbalskog izazova”, rekao je Dejan Stanković.

Da li si očekivao da ćeš postati trener?

“Iskreno, nisam. Uvek sam pokušavao da predriblam tu ideju da postanem trener. Ali sada uživam svakog dana u ovom sjajnom klubu i sa ovom spektakularno dobrom grupom momaka. U decembru će biti dve godine da sam ovde i za to vreme sam imao nula problema. Mogu za sebe da kažem da sam srećan čovek. Imamo i bravurozan stručni štab u kojem su i trojica italijanskih momaka: Điđi Brivio, Vinćenco Saso i Federiko Panonćini. Ne plaše se da mi kažu kada nešto pogrešim i sjajno su se navikli na ovdašnji stil života u Zvezdi i Beogradu”.

Rad u Zvezdi podrazumeva pritisak i stalnu borbu za trofeje i upseh u Evropi. Kako se niste sa tim?

“Naravno da postoji pritisak. Svaki trener ga ima. Ja sam mlad trener a Zvezda je jedan od najvećih klubova Balkana i taj pritisak vidite po mojoj sedoj bradi… Ko živi ovde, zna šta je Crvena zvezda. Beograd je poseban grad sa dva velika kluba koji se svake godine bore međusobno za trofeje i imaju bogatu istoriju iza sebe. Trener Zvezde zna da kada izabere startnu postavu, odmah će biti pod lupom onih koji pitaju zašto igra ovaj i zašto ne igra onaj. Znate kako je sa onima koji rade na aerodromima u kontroli leta čije godine radnog staža se računaju duplo. E tako je i sa trenerskim poslom u Zvezdi. Ali to je normalno i naviknut sam. Znao sam to kada sam prihvatio ovaj poziv, ali sve ovo je jedan lep i veliki izazov”.

Pobediti derbi protiv Partizana je nešto najvažnije u srpskom fudbalu?

“Kao i svake godine… Istina je da smo trenutno iza Partizana na tabeli, ali biće to duga i neizvesna borba. Imamo dva boda manje, ali nastavljamo trku, jer zaslužujemo to mesto u Evropi koje jurimo. Uz sav respekt prema Partizanu, mi već petu godinu igramo grupnu fazu evrokupova. Leto je za nas najveći stres! Kada svi odmaraju i pripremaju se, mi igramo kvalifikacione utakmice od kojih zavisi život ovog kluba. Evropa donosi klubu novac i sponzore. Bez toga, ulazimo u probleme. Nije normalno da najvažnije utakmice u sezoni igramo u julu i početkom avgusta?! Ali radimo na tome da poboljšamo koeficijent. Sada smo 12. u Evropi, a ako budemo 11, jedna ekipa će imati direktan plasman u Ligu šampiona. Težimo ka tome da to budemo mi”.

U Evropi ste ostavili sjajan utisak u onim utakmicama sa Milanom.

“Kada se prisetim tog dvomeča, mogu da pričam o njemu sa velikim zadovoljstvom. Izašli smo na teren ponosno i uzdignute glave, i odigrali dve odlične utakmice. Pogotovo onu u Milanu sa desetoricom. U redu, oni su jači. Dosta jači, ali sam ponosan kako smo odigrali. Da smo imali malo više sreće u žrebu, mogli smo da doguramo još dalje i da se tamo sretnemo sa Milanom”.

Koliko su ti mečevi značili za dalje?

“Izašli smo iz tih utakmica uzdignutog čela i sa velikim iskustvom. Sada imamo grupu koja na prvi pogled nije atraktivna i nema timove top klase. Ali verujte mi, Braga, Ludogorec i Midtjiland su jako, jako dobre ekipe… Pobedili smo Bragu koja je ozbiljan tim! Potom i Ludogorec, a sad idemo u Dansku da vidimo šta ćemo tamo da uradimo. Istovremeno trčimo prvenstvenu trku sa Partizanom”.

Kako gledaš na trenersku budućnost i da li ciljaš povratak u italijanski fudbal?

“Budućnost trenera je uvek nepoznata. Danas si ovde, sutra tamo, a prekosutra ko zna gde…Razmišljam samo o sadašnjosti i kako da dam sve od sebe. Zvezdi bih rekao “da” još 100, ma 200 puta, ali svi znamo da budućnost trenera zavisi isključivo od rezultata. Uvek kažem da postoje treneri koji su otpušteni i oni koji će tek biti otpušteni. Zato sam isključivo koncentrisan na Zvezdu, na moje momke, ne postavljam nikakve limite i želim da doguramo što dalje. Što se budućnosti tiče, videćemo. Pripremam se za ono gde će put da me odvede. Ne znam da li ću biti dovoljno dobar da budem trener na top nivou, to će teren pokazati. Ali sam ubeđen da sam okružen pravim ljudima i da svakog dana naučim nešto novo. Tako se raste i napreduje”.

Tvoj prijatelj Simone Inzagi trenutno radi posao tako da navijači Intera ne žali mnogo za Konteom.

“Jako sam srećan zbog njega. Radio je odličan posao sa omladincima Lacija, onda se iznenada ukazala šansa u prvom timu i odmah je pokazao da je trener top klase. Sada i sa Interom ima odličan start. Mislim da je njegov stil fudbala idealan da se nastavi ciklus koji je započeo gospodin Konte. Ovaj Inter je konstruisan za Konteovih 3-5-2 i Inzagi je pravi čovek da to nastavi. Inter je ovog leta oslabljen na nekim poizicijama, ali i pojačan na drugim. U jedno sam siguran: Boriće se za titulu!”

Pratiš li prijatelja Sinišu Mihajlovića?

“Siniša je za mene mnogo više od bivšeg saigrača. On je moja porodica. Krstio mi je svo troje dece, i ja sam njegovu. Kada govorim o njemu, ne govorim o Siniši iz fudbala, već o Siniši iz mog života. Uzeo me je pod svoje kada sam imao 19 godina i on je za mene referentna tačka u fudbalu. Zvao sam ga “ćale”, on mene “mali”. Povezani smo najlepšim i najtežim momentima u karijeri. Pomagao mi je čak i kada je bio u bolnici”.

Nikola Barelu mnogi smatraju tvojim naslednikom u Interu zbog stila igre i pojave na terenu.

“Barela je tehnički bolji od mene. Ja sam malo bolji u šutu jer sam imao hrabrosti da probam neke šuteve. Nikolo je igrač iz mojih snova. Onaj koji ti pokriva ceo teren, ofanzivu, defanzivu, tehnički i taktički savršen, hrabar je, šutira… Kao što je Vujadin Boškov rekao: Ko ne šutria na gol, taj neće dati gol. Nikolo je neko ko ostavlja 100 odsto sebe na terenu čak i kada je fizički na 70 procenata. Nisam iznenađen što ga saigrači vide i prepoznaju kao vođu. Lideri nisu oni koji galame u svlačionici i te bla-bla-bla stvari, već oni koji to demonstriraju svakog dana na treningu i utakmici. Kao Interov navijač sam ponosan na njega i nadam se da će još dugo ostati u klubu. Od velikog je značaja zadržati takvog šampiona u ekipi. Inter uvek mora biti među prva tri tima u Italiji i među prvih pet, šest u Evropi”.

Ko su Interovi najveći konkurenti ove sezone?

“Milan, Juventus i Napoli koji je otvorio sezonu baš jako. I da ne zaboravimo Lacio u kojem je moj zemljak Milinković Savić. Sergej mi se sviđa do bola. U klubu i reprezentaciji pokazuje samopouzdanje i kvalitet na brutalnom nivou. Vidite ga i osetite na terenu. Postiže važne golove kao što je ovaj poslednji u rimskom derbiju. Kažem opet, obožavam ga kao igrača”.

A Roma?

“Ne treba ni Romu ispuštati iz vida. Već se vidi Murinjov karakter. Ali za taj njegov stil fudbala će mu biti potrebna još neka pojačanja. Gazda Fridkin će morati da mu popuni ekipu”.

Koliko tog Murinjovog danas ima u Stankoviću kao treneru i Stankoviću kao čoveku?

”Mnogo. Žoze će uvek biti prijatelj i posebna osoba u mom životu. I dalje smo u kontaktu preko grupe na WhatsAppu u kojoj su osvajači Triplete. Zahvaljujući Murinju sam otkrio nekog novog Stankovića koji može da pruži još nešto kao čovek i igrač. U fudbalu i životu morate da imate “onu stvar” i da se nikada ne predajete. Od Murinja sam naučio: Kada pomisliš da si dao sve od sebe, uvek možeš da pružiš još 20 odsto. Način na koji Žoze kritikuje i grdi, poboljšava igrače i daje im potrebnu hrabrost. Možda neki mladi ljudi ne razumeju gde Žoze želi da ih dovede. U Interu smo imali prilično iskusnu grupu. On nas je pritiskao na način da nas ne uvredi, ali tako da reagujemo na terenu. On je trener koji nađe taj prekidač u igraču koji mora da se upali. Nekoliko puta me je priterao uz zid, ali to je bio pozitivan ukor. Umesto da se samosažaljevam, reagovao sam na terenu. A onda, Murinjo zna kako da se zahvali za to”.

U Interu si igrao sa Zlatanom Ibrahimovićem i ostalo je još jedno veliko prijateljstvo.

“Ibra je potpuno drugačiji od onoga kako se prikazuje. Čak bih rekao, potpuno suprotan. Pravi Zlatan Ibrahimović je skroman i stidljiv. Kada smo sa prijateljima, on je introvertan i rezervisan. Eto, možda sam mu sada otkrio tajnu, ha-ha-ha… Ali on je dobar kao hleb. Ima ogromno srce, verujte mi. Nedavno je proslavio 40. rođendan, pa želim i ovu priliku da iskoristim da mu čestitam. Prezadovoljan sam što je i dalje na terenu i što se uvek bori kao lav. Doneo je Milanu posebnu vrednost. Ne samo kao igrač, već kao čovek”.

Još jedan mladi Srbin na putu uspeha u Italiji. Kako komentarišeš Dušana Vlahovića?

“Ne znam. Za mene je on otvorena knjiga. Nisam ga još upoznao kao fudbalera. Ima ogroman potencijal da raste i napreduje. Ima snagu, tehniku i završnicu kao da je 30-godišnjak. On je budućnost srpskog fudbala. Može da bude top igrač”, zaključio je Dejan Stanković.

Mozzartsport