Šta Borjan zamera Zvezdi, a šta klub zamera njemu?

Ima li posle svega nade u nastavak saradnje

„Kada klubu vratiš slavu, igračima samopouzdanje, a navijačima ponos onda ti nisi trener, nego više od trenera“.

Posvetu ove sadržine navijači Crvene zvezde upotrebljavali su svojevremeno kada su u pitanju Vladan Milojević i Dejan Radonjić, u poslednje vreme tako negde ocenjuju i rad Dejana Stankovića. I sigurni smo da bi parafrazirali deo te poruke i kada se povede reč o kapitenu Crvene zvezde Milanu Borjanu.

Reprezentativac Kanade je definitivno mnogo više od pukog nosača trake na levoj mišici golmanskog dresa. On je heroj iz antičke mitologije za sve oni koji obitavaju oko Marakane, jer su njegovi pipci hobotnice mogli da se rasprostru od Kopenhagena severno do Tirane južno, odnosno od Krasnodara istočno do Brage zapadno. Bio je u stanju da obuhvati celu Evropu i bez ikakve sumnje postane jedna od najvećih legendi kluba.

I više je iluzorno i dosadno nabrajati sve njegove golmanske poduhvate, čak i novinarski nezahvalno, jer nemoguće je ne ponoviti se. Jedino novo, posle njegovog zahteva za prekidom saradnje je, ima li u upravi i stručnom štabu srpskog šampiona sa jedne odnosno u Milanu Borjanu sa druge strane volje za nastavkom saradnje.

Jer emotivni sastanak kapitena Crvene zvezde u petak sa najvišim rukovodstvom kluba bio je jasan signal o tihom i obostranom nezadovoljstvu. Mada su u Ljutice Bogdana prilično svesni da im je Milan Borjan, u punom kapacitetu, sa svim vrlinama i manama jako, jako potreban. Bez obzira na sukob sa trenerom Dejanom Stankovićem, kao velikim autoritetom u očima zvezdaške javnosti.

Deluje da je sastanak otvorenih karata morao mnogo ranije da bude održan iza zatvorenih kancelarija direktorskog tandema Crvene zvezde da bi preteći talas problema bio zaustavljen. Ovako je zapljusnuo Marakanu, zapretivši da napravi veliku, elementarnu nepogodu. Teško da Zvezdan Terzić i Mitar Mrkela u nekim javnim obraćanjima Milana Borjana nisu spoznali njegovu skrivenu poruku o tome da Zvezda treba da mu ponudi novi ugovor.

Makar do 2025. godine kako bi sa raspakovanim koferima sačekao kraj karijere i možda se posvetio funkcionerskoj karijeri. Verovatno u Crvenoj zvezdi. Sa druge strane i kada je ta tema provejalavala u sportskim krugovima, ljudi bliski upravi crveno-belih su govorili da nije tržišno i isplativo golmanu u četvrtoj deceniji života pojačati ugovor. I to je tačno, samo što Crvena zvezda niije klub koji posluje po matematičkim formulama i zakonima tržišta. Ima tu i neke lude emocije, strasti, nerazumnih odluka.

Nije to ništa novo kod fudbalera, posebno sa takvim impresivnim brojkama kao što ih ima Milan Borjan. Uvek, ali uvek će smatratiti da im nije dovoljno pruženo i da zaslužuju bolji tretman na svim nivoima. Posebno Milan Borjan, jer imao je najveći srpki klub jača imena u novijoj istoriji, ljude poput Nemanje Vidića i Dejana Stankovića, koji su bili Zvezdini reprezenti od Japana do Argentine. Ali teško da je po učinku na terenu, broju trofeja i utisku u Evropi, imala nekog sličnog Milanu Borjanu. I to je prosto tako.

REAL I BAJERN – JAKO GOSPODSKI ILI JAKO AUTORITATIVNO

I kada, pre ili kasnije dođe do rastanka, nevezano za poslednje varničenje između kluba i kapitena, to mora da bude jako gospodski, dostojno Crvene zvezde. Ili postoji druga varijanta – jako autoritativno kada klub jasno pokazuje crvenu liniju koja ne sme da se pređe. Uostalom, morao je i Florentino Perez da objašnjava navijačima zašto nije ponudio bolje uslove Serhiju Ramosu, ali je i posle toga Real nastavio da živi. Florentino je i pre toga nemilosrdno pokazivao izlazna vrata simobilima kluba poput Fernanda Jera, Raula Gonzalesa ili Ikera Kasiljasa. Ni Kristijana Ronalda niko nije molio da ostane kada je izrazio nezadovoljstvo.

Možemo da govorimo i o Bajernu, tom neprevaziđenom sistemu koji može da bude vrlo, vrlo neprijatan prema igračima koji žele da izboksuju nešto bolje od onog što imaju. Bajern tu igra drsko i profesionalno. Ne ferma ni imena, ni minuli staž, ni broj golova, ni zvanje legende kluba. David Alaba je pušten za džabe kada je hteo hleba preko pogače. Ne može jedan igrač da novim ugovorom sruši svlačionicu jer će sutra sa istim zahtevom na vrata direktora zakucati drugi, prekosutra treći... Zato je Bajern sistem.

Ako bude dovoljno diplomatije između dve strane, Milan Borjan i Crvena zvezda će spoznati da je njihov brak, započet 2017. godine, personifikacija dobrog fudbalskog posla. Kao dete koja je sedelo na izbegličkom traktoru, potom otišao u tuđinu i zlopatio se od Argentine do Bugarske, Milan Borjan je dolazak u Crvenu zvezdu shvatio kao ulazak u zlatnu golmansku kočiju. Možda i poslednju koja mu se nudi u karijeri. Jer nije želeo da pati kao u Bugarskoj, kada je zarad minuta i kontinuiteta igara sa 28 godina sopstvenim vozilom putovao na utakmice drugog tima Ludogoreca.

I iznikao je u Zvezdinog Herkulesa, najboljeg golmana savremenog doba i javnu ličnost prvog reda. Govori o tome i činjenica da je njegov potencijalni odlazak udarna vest u sportskim osvrtima i na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Prosto, Milan Borjan je indentifikacija jednog vremena, lepog perioda za Crvenu zvezdu i čovek koji je voljen kao fudbaleri i rok zvezde u staroj Jugoslaviji.

Tačno je da postoji i drugi deo istine, kada govorimo o braku Crvene zvezde i (još) aktuelnog kapitena. Kada je posle konsultacija Zvezdana Terzića, Mitra Mrkele i Vladana Milojevića doveden na Marakanu, mnogi su smatrali da je to, pa gotovo, suicidan potez. Posebno što je kao jeftino zlato utopljen talenat Filipa Manojlovića u španski Hetafe za 1,2 miliona evra. Međutim, Milan Borjan je postao više od binga, jedan od najboljih ulazih transfera u istoriji Crvene zvezde, mada nije imao ime koje zveči. Bar ne u široj populaciji. I tada je prvi pik bio Milojevićev poznanik iz omladinske škole Marko Dmitrović, ali se Zvezdi desio Milan Borjan.

Ali i Milanu Borjanu se desila Crvena zvezda, klub koji mu je dao šansu da gotovo petogodišnjom golmanskom simultankom postane besmrtnik.

PRIČA O BANOVOM BRDU I MLADOM GOLMANU IZ 2020. GODINE

Samo što je u tom braku nekada bilo povišenih tonova, blagog nezadovoljstva, ali se nikada nije pričalo o razvodu.

Dešavalo su se bizarne i neverovatne stvari na klupskim proslavama kada se činilo da povratka nema, ali je Milan Borjan ostao u klubu. Desila se i razmena mišljenja (možda i nešto više sa Markom Marinom) aprila 2019. godine na Banovom brdu. I opet je ostao Borjan, kao i posle priča da Crvena zvezda planira da dovede jednog mladog golmana leta 2020. godine. Išlo se toliko daleko da se pričalo da je Filip Stanković taj.

Izuzev ovog leta, Milan Borjan je u svim tim periodima bio skoro pa bravurozan. Ali isto tako i blago nezadovoljan. Jer Milan Borjan je i nadrndani Krajišnik i kapiten. Povremeno istinski vođa tima, a povremeno tinejdžer kome su prsti na telefonu i društvenim mrežama brži od logike. On je i prek i emotivan, nekada nepromišljen, ali nikada zao.

Tu dolazimo do toga da je, pored novog ugovora, očekivao da ga prošle jeseni klub malo jače zaštiti tokom verbalne rasprave sa bivšim potpredsednikom Partizana Vladimirom Vuletićem. Nekako, osetio je da mora da pravi parade i valja se na terenu i ambijentu koji nije njegov. Još kada tome dodamo želju za novim ugovorom, jasno je zašto je sve eskaliralo posle sukoba sa Stankovićem. Kao da je osetio veliku emotivnu prazninu i da ne može više dalje.

TULUM POSLE BRAGE, KIKS PROTIV RADNIKA I POŠAST DRUŠTVENIH MREŽA

Jasno je da igrački gledano malo toga klub može da zameri Milanu Borjanu, jer njegov učinak mora da postane vodilja potencijalnim naslednicima kad god oni da dođu. Kod ostalih stvari ljudi iz kluba će morati da budu eksplicitni, makar u razgovoru sa Milanom Borjanom. Jer teško je sagledati istinu ako ste osuđeni na pretpostavke i petparačke priče iz kafića. A one kažu da su ljudi iz kluba i stručni štab zamerili Borjanu na jakoj proslavi posle velikog uspeha u Bragi. Navodno, crta profesionalizma je pređena. I to nije prvi put, osim što se Borjan svojata kao kolovođa dešavanja koje su za posledicu imale kiks protiv Radnika. Navodno, to nije prvi put...

Pomenuli smo Bajern kao simbol uspešnog sistema. Tamo sredinom 90-ih su tadašnji Bajern u Nemačkoj ironično prozvali "FK Holivud". Kao klub su bili sve suprotno od onoga što su danas. Toksična svlačionica, žurke, mamurluci, javne rasprave oko plata i premija, klanovi u svlačionici, žene i devojke koje su pravile skandale u javnosti... Veliki Đovani Trapatoni je na kultnoj konferenciji umalo doživeo nervni slom zbog tadašnjeg Bajerna. Klub je naučio iz tog iskustva. Neki igrači su naučili, ostali i postali legende. Neki nisu i otišli su.

Zvezda ima primer iz kojeg može da uči.

Jasno je da Milan Borjan mora da shvati da se klub kao što je Crvena zvezda ne napušta objavom na „Insta storiju“. Da to prosto nije boja kluba sa Marakane, posebno kada treba prestrojiti redove za prolećnu polusezonu.

Možda je to Borjan i shvatio, možda je i Crvena zvezda spoznala šta zapravo sve iskusnom golmanu smeta...

Samo je pitanje ima li posle svega nade u nastavak saradnje. Kada jednom pokidate končić, nema te tehnologije koja će ga vratiti u prvobitno stanje...

Mozzartsport