Zašto Zvezdini preplaćeni stranci nisu “ni na mapi”?

Igrači koji su bili oslonac Crvene zvezde, poput Miloša Degeneka ili Nemanje Milunovića, odlaze za džabe uz oproštaj duga, a dovode se preplaćeni stranci koji ne vrede ni pola uloženog novca.

Crvena zvezda je četiri godine zaredom šampion Srbije i pet sezona uzastopno igra u grupnoj fazi evropskih takmičenja, i pored svega toga je i dalje u ogromnim dugovima.

Jesenas je APR objavio da je dug 60 miliona evra i pored svih priliva novca od igranja, pobeda i uspeha u Ligi šampiona i Ligi Evrope, iako predsednik Nadzornog odbora kluba Dragan Milošević tvrdi da je dug 35.000.000.

Kako bilo, iz Zvezde igrači sve više odlaze bez obeštećenja - ili im istekne ugovor, ili dođe do sporazumnog prekida saradnje uz opraštanje dugovanja od strane igrača.

Poslednji u nizu primera je Miloš Degenek. Odigrao je 132 utakmice u crveno-belom dresu uz tri gola i šest asistencija, ali je taj učinak neprocenjivo dragocen na evropskoj sceni pored četiri domaća trofeja.

Ipak, okončao je drugi mandat u voljenom klubu, dogovorio je iskusni štoper raskid ugovora sa klubom, a uslov je bio i opraštanje duga australijskog reprezentativca od skoro miliona evra.

Degenek nije starter kod Dejana Stankovića i želeo je, kako je naveo, da ode negde gde će biti srećan, posle čudesnih rola protiv Salcburga (dve asistencije) i Jang Bojsa (gol za 1:1) prilikom ulaska u Ligu šampiona.

Prvi mandat završio je transferom u Al Hilal vrednom 3,6 miliona evra, i tada je izašao u susret Zvezde da zaradi na njemu, iako je jasno da može i treba da igra na daleko višem nivou.

Pre njega je stub odbrane bio Nemanja Milunović, što pokazuje i u Alanji odličnim partijama, ali na Marakani nisu našli za shodno da mu produže saradnju i otišao je besplatno u Tursku.

Isto se sada dogodilo i krilnom napadaču Aleksi Vukanoviću, iako njegova uloga u poređenju sa prekaljenim štoperom nije bila ista, ali je još jedan primer kako se Zvezda lako odrekne džokera oko koga je lomila koplja sa Partizanom prilikom dovođenja iz Napretka.

Zvezda je sada ostala na tri štopera, pored neprikosnovenog Aleksandra Dragovića tu su perspektivni Strahinja Eraković i Radovan Pankov, a na zimskim pripremama biće 18-godišnji Andrej Đuriću, momak koji je bio kapiten u mlađim selekcijama crveno-belih i mogao bi da dobije šansu na seniorskoj sceni na proleće.

Dovođeni su i veoma preplaćeni stranci, koji nisu opravdali ni pola svoje plate, a kamoli cele, kao što su ofanzivci Lois Dioni i Filipo Falko, na koje se više ne računa, te Aksel Bakajoko za koga su mnogi zaboravili da je na Marakani.

Sada stiže italijanski desni bek Kristijan Pičini iz Valensije, bez obeštećenja, ali uz astronomsku platu od 600.000 evra plus bonusi u slučaju osvajanja trofeja. Njegova godišnja primanja biće u rangu najplaćenijih igrača srpskog prvaka.

Ostalo je još samo da se kao poslednja prepreka ozvaniči saradnja do leta 2024. godine, što znači da će Marko Gobeljić i Milan Gajić verovatno biti skrajnuti.

Pičini je u Valensiju bio došao 2018. godine iz lisabonskog Sportinga za osam miliona evra, da bi u avgustu 2019. zadobio tešku povredu kolena i posle dve operacije nije uspeo da se vrati u formu.

Plata Ohija Omoidžuanfa biće 420.000 evra po sezoni, od 1. januara na snazi mu je trogodišnji ugovor i norveški napadač će poput Pičinija imati jake bonuse za broj golova koji postigne. Stigao je sa zvanjem gol mašine, ove sezone je na 29 utakmica za Molde u prvenstvu zabeležio 27 pogodaka, ukupno 31 gol na 41 meču.

Kada se podvuče crta, više od miliona evra za plate dvojice pojačanja, od kojih će italijanski defanzivac biti na posebnom zadatku da opravda uloženo, a Ohi samo treba da nastavi da trese mreže.

Pogoci su bili povratak Gelora Kange i dovođenje iskusnog Sekua Sanoga, u moru promašaja i bačenih stotina hiljada evra na plate.

Mateo Garsija, čiji je transfer plaćen čak 1,3 miliona evra, što je bilo astronomski za ovdašnje prilike, te epizodisti poput Žandera, Kanjasa, Tomanea, sada su daleko od ozbiljne fudbalske mape.

Nova.rs