“Cilj mi je da debitujem na Marakani i dam gol Partizanu”

Ofanzivni vezista Jovan Šljivić prethodne sezone je imao učinak od 10 golova i 14 asistencija, što je, uz sjajne igre na EP, uticalo na to da se nađe u tefteru mnogih evropskih klubova * Međutim, njegova želja je jasna - a to je Crvena zvezda, klub za koji odmalena navija

Ako je veliki ruski pisac Maksim Gorki u pravu i ako njegove reči opisuju talenat kao "ljubav prema poslu", onda je mladi fudbaler Crvene zvezde Jovan Šljivić neko za koga definitivno možemo da kažemo da je supertalentovan.

Ne govore to samo ljubav i strast koji mu se vide u očima kada govori o fudbalu. Niti to koliko uživa kada je na samom terenu.

To se jasno vidi i iz brojki dečaka koji još nije napunio 17 godina, a koji je sezonu u crveno-belom završio sa, košarkaškim žargonom rečeno, dabl-dabl učinkom.

Sa kadetima Zvezde bio je šampion Srbije. Dao je devet golova i imao 14 asistencija, najviše u ekipi, dok je mrežu tresao igrajući i jedan meč za omladince.

Koliko klub veruje Šljiviću, koji je ovog leta igrao polufinale Evropskog prvenstva sa kadetima Srbije, jasno pokazuje i ideja da automatski preskoči omladinsku seleckciju i ovog leta bude priključen prvom timu Grafičara.

- Čim klub tako veruje u mene, to je onda velika čast. Iskreno mi je drago što su me pozvali i jedva čekam da vidim kako je to u seniorima i da se pokažem u najboljem svetlu. Želim da pokažem šta znam, koliko vredim i da li je to u jednom trenurku i za prvi tim Zvezde - počeo je Šljivić razgovor za Telegraf:

- Po mom mišljenju, prvu polusezonu sam baš briljirao i bio dominantan. U drugom delu sam imao povredu i operaciju slepog creva, tako da me je to svakako usporilo. Ipak, uspeo sam donekle da se vratim u formu u kojoj sam bio ranije.

Ni u školu nije još krenuo kada je zavoleo fudbal i počeo da ga trenira u rodnom Kruševcu. Talenat i volja koju je pokazao bili su dovoljni da se popsle određenog vremena nađe na Marakani.

- Mislim da nisam imao punih pet godina kada sam krenuo da treniram fudbal. Tata i stric igraju fudbal tako da je to verovatno malo i genetski. A da budem iskren, i ja sam odmalena voleo i tražio da igram samo fudbal. Počeo sam da treniram u FK Duel iz Kruševca, tu sam ostao šest godina i onda sam prešao u školu fudbala Knez Lazar koji se u međuvremenu spojio sa Trajalom i tako smo se i zvali - Knez Lazar Trajal. Odatle sam potom otišao u Zvezdu - rekao je Šljivić i podsetio se kako su ga primetili i kakvi su bili ti prvi dani u najtrofejnijem srpskom klubu:

- Kao mlađi smo imali selekcije po regionima, ja sam igrao za Istočnu Srbiju i na nekoj od tih selekcija su me primetili ljudi iz Zvezde. Imao sam 12 godina kada se sklopio neki dogovor. Prvih godinu dana sam dolazio vikendom u Beograd i imao sam utakmicu i trening pred nju. Ali već kada sam završio sedmi razred, prešao sam ovde da živim. Iskreno, bilo mi je teško da se odvojim od kuće. Nedostajali su mi roditelji, sestra, rodbina, moji prijatelji, Kruševac kao grad. Nova okolina, novi ljudi.... Sigurno da je bilo teško na početku.

- Tu je i odvojenost od kuće. Bilo je teško i zbog ljudi generalno. Nisu isti kao u mom gradu, pa dok sam se navikao na sve njih. Dok su i oni mene prihvatili. A i način rada, mnogo je kvalitetnije ovde u Beogradu nego u drugim gradovima. Zvezda je najkvalitetniji klub na Balkanu. Međutim, pokazivao sam dobre partije na početku, pa je izgledalo kao da sam celo vreme tu. Opet, bilo je i oscilacija. Što je i normalno, jer sam bio malo mlađi. Ali, sada sam se u potpunosti navikao.

Kod Šljivića nije bilo dileme kada je Zvezda zvala, jer je to klub koji voli od rođenja.

- Odmalena navijam za Zvezdu. I pre nego što sam stigao u klub, dolazio sam na utakmice u Beograd. Sećam se mečeva protiv Arsenala i Kelna u Ligi Evrope. Od prvog dana kada sam stušio u kontakt sa Zvezdom, meni je cilj da dođem do trave Marakane, dole do onog terena - pokazivao je Šljivić iz lože stadiona u pravcu mesta gde su ispisani veliki uspesi.

Kada je u pitanju neki idol, Šljivić nije imao dilemu da je jedan od njih i peta Zvezdina zvezda.

- Voleo sam da gledam snimke Dragana Stojkovića Piksija kada su u pitanju neki stariji igrači, dok je to Lionel Mesi kod ovih modernih. Piksija sam gledao kako bih stvarao inspiraciju sebi. Da ga kopiram, to je teško. A i ja imam neki svoj stil.

Interesovalo nas je i kako Šljivić vidi sebe na terenu, koja pozicija mu najviše odgovara.

- Ofanzivni vezni, iza napadača. Ali mogu da igram i polulevo u sredini. Međutim, najviše mi odgovara pozicija iza špica. Volim da se izdvajam na bok, zato što tu imam situacije "jedan na jedan" u koje volim da ulazim. Volim tako da igram, da driblam, tako da se čini da više idem na bok. Ali svakako mogu da igram obe.

Ono po čemu će Šljivić ostati upamćen kada je u pitanju sezona iza nas jesu dva gola koja je za dva minuta dao Partizanu u pobedi od 5:2 (11. i 13. minut).

- Definitivno je to naša najbolja utakmica u sezoni, u koju sam se i ja uklopio i pokazao šta znam. I pre utakmice sam verovao da ću da zatresem mrežu. Cilj je, pre svega, bio da dobijemo tu utakmicu, a i da postignem gol. Bilo mi je drago što sam za tako kratko vreme dao dva gola i poremetio protivnika. Ta dva gola protiv Partizana, oni su mi najdraži u karijeru - rekao je Šljivić i dodao:

- Nije baš tako lako osvojiti titulu u kadetskom uzrastu. Mi smo od prvog dana kada smo se okupili imali cilj da osvojimo ligu i težili smo ka tome. Svaka utakmica je bila kao neki stepenik i išli smo jedan po jedan ka gore. Kako se pripremiš, kakvu atmosferu napraviš u ekipi, kako se prikazuješ na terenu... od svega toga zavisi hoćeš li na kraju osvojiti titulu. Posle prvog dela sezone smo dosta bežali rivalima, ali u drugom delu smo i mi malo kiksnuli i imali pad. Hvala Bogu, kiksnuli su i naši rivali i imali smo, kobajagi, malo sreće, ali definitivno smo mi zaslužili tu titulu.

Sjajne partije u dresu Zvezde preporučile su Šljivića da se nađe na spisku Radovana Krivokapića za odlazak na EP.

- Od kada imamo selekcije i okupljana, bio sam pozivan od svakog trenera. I u odnosu na igre koje sam pokazivao, očekivao sam poziv i nisam se iznenadio. Selektor znam moje kvalitete, pratio je skoro svaku utakmicu, imamo dobar odnos i drago mi je zbog te saradnje.

- Meni je Krivokapić izuzetno drag trener, pre svega zato što je dobar čovek. A kao stručnjak, izdvaja ga želja za pobedom i ta motivacija koju ima. Pokušava da prenese to na nas i to se meni najviše sviđa - jasan je ofanzivac crveno-belih koji je otkrio na koji način ih je Krivokapić motivisao pred utakmice:

- Pred Španiju nam je pustio Piksijev snimak kada im je na SP 1990. dao dva gola. To nam je sigurno podiglo motivaciju. Rekao je nešto u smislu da svi zajedno ponovoim to što je na snimku i da idemo na pobedu. Motivisao nas je i Đokovićem. Pokazao nam je da, iako smo mi mala zemja i iako nas drugi ne vole, da se držimo zajedno. Da pokažemo karakter i srce, koliko volimo svoju zemlju i da igramo za nju.

Teška grupa bila je ispred srpskih kadeta. Belgija, Turska, Španija... Šljivić je igrao na svakoj 90 minuta, a uspeo je čak i da postigne gol u pobedi protiv Turaka.

- Mislim da je retko ko verovao u nas, pogotovo zbog te grupe koja je bila najteža na EP. Ali od prvog dana kada smo se okupili sa novim seletorom i stručnim štabom, verovali smo pre svega da ćemo da dođemo do EP kroz kvalifikacije. Posle toga nismo želeli da stanemo, one su bile sve veće i veće i verovali smo u uspeh, da ćemo da prođemo grupu. Nakon toga išli smo dalje i dalje, nažalost nismo stigli do finala. Imali smo neverovatno veliko samopouzdanje kada smo prošli grupu, to smo i pokazali protiv Danske. Pokazali smo da verujemo u to što radimo.

- Karakter smo pokazivali od prvog kruga kvalifikacija, zatim i u drugom, pa u grupi. Što se tiče Holandije, verovali smo u pobedu i pre utakmice. Čak i kada smo primili gol išli smo da preokrenemo. Desilo se da smo primili još jedan gol i otišli smo u penal. Nažalost, to je fudbal, zato i jeste zanimljiv.

Šljivić je bio jedan od onih fudbalera koji su tresli mrežu u penal seriji.

- Ja mislim da je selektor i pre utakmice video ko su kandidati da šutiraju, ali smo se mi psole utakmice dogovorili i javili ko će da šutira. Da je teško, sigurno jeste. Što se mene tiče, verovao sam da ću da zatresem mrežu od trenutka kada sam se javio - poručio je Šljivić koji je i kroz ovaj razgovor pokušao da uteši Mateju Radonjića koji je promašio šut sa bele tačke:

- To je inače moj cimer, s kojim sam bio 20 dana u sobi. A i ranije svaki put. Takođe je i moj saigrač. Svi smo bili uz njega osle promašđenog penala, prožili smo mu podršku i kasnije, ali mislim d  je on to već prebrodio. Dešava se da promašiš, svakom se desi. Možda ga je nešto omelo, nije imao dovoljno koncentracije. Tako se namestilo, tako je Bog rekao.

Kada se na kraju podvuče linija, Šljivić zna šta je razlog tog uspeha Srbije.

- Po meni je to zajedništvo. Od prvog dana smo kao grupa bili na jednom izuzetnom nivou. To smo i pokazali na utakmicama. Bili smo zajedno i kad damo i kad primimo gol. radujemo se i tugujemo zajedno. Ta ekipa koju smo stvorilo, to retko ko može. A to je možda najbitnija stvar kada je u pitanju reprezentacija.

Sjajne partije u sezoni, kao i na EP, uticale su na to da se Šljivić nađe u tefteru fudbalskih agenata koji su već sada spremili ponude za njega. Međutim, mladi fudbaler ne razmišlja o tome.

- Iskreno, nisam toliko upućen u to. Važnije mi je kako igram i znam da ako budem na nivou, da se pokažem u najboljem svetlu, poziv će lako stići. Ko je zvao, ko nije, ne znam. Svestan sam da su me zapazili. E sad, nekog to može da digne, neko će prerano da misli da je to to, a neko će ostati "na zemlji" i raditi na tome da bude još bolji. Ta druga stvar je mnogo bolja, a i bitnija. Mislim da nema potrebe da žurim. Mlad sam igrač i treba još više da se pokažem, šta sve znam. Nisam pokazao svoj pun potencijal. Ako budem uspeo da to uradim, ne brinem se.

Nije želeo Šljivić ni da govori oko potencijalnog produžetka ugovora, s obzirom na to da mu je isti važeći do zime 2024. godine.

- Ja to zaista ne znam, nisam upućen niti me nešto previše zanima. Mene zanima samo trening i teren, a imam ljude oko sebe, roditelje i agenciju, koji rade na tome.

Za kraj, otkrio je da mu se najviše sviđaju Španija ili Italija kada je u pitanju potencijalna destinacija, ali i da sanja gol u derbiju u seniorskoj konkurenciji.

- To mi je možda i jedan od primarnih ciljeva, da debitujem u dresu Zvezde i da postignem gol protiv večitog rivala u seniorskoj konkurenciji - poručio je Šljivić na kraju razgovora za Telegraf.

Telegraf.rs