Dragović pričao kako je to živeti i odrastati u Beču kao Srbin

Štoper Crvene zvezde otvorio dušu o socijalnim i kulturološkim temama

Aleksandar Dragović je jedan od trojice igrača srpskog porekla koji ovog leta brane boje Austrije na Evroipskom prvenstvu. I jedan od dvojice učlensika EP koji graju za srpski klubove.

Baš uoči najveće smotre evropskog fudbala, Dragović je potpisom trogodišnjeg ugovora obradovao navijače Crvene zvezde. Iako je na nekom drugom mestu mogao da zaradi veći novac, srpski Austrijanac je još zimus dao reč Zvezdi. I održao ju je.

Nije čekao da ’zarđa’ pa da prosipa patetiku o ’ispunjenom dečačkom snu’ već je došao u najboljim godinama kad zaista može da bude kapitalno pojačanje na terenu. Ta floskula o snovima, kod Dragovića nije ostala na pukim rečima već na delima. Njegov izbor je iznenadio mnoge ali ipak je reč o igraču koji je vezan za Srbiju o čemu je pričao i u intrevjuu za uticajni dnevnik Kurier.

S obzirom da je reč o političkom dnevniku, malo je tu bilo sportskih tema a više socijalnih jer je Dragović uglvanom pričao o položaju Srba u Austriji, kako su prihvaćeni i kako se na njih gleda u sportu.

Dragi Aleksandre, da li smo ovaj razgovor mogli da vodimo na srpskom?

„U redu sam sa oba jezika ali moram da priznam da sam sigurniji sa nemačkim“.

Koliko intervjua si dao na srpskom tokom karijere?

„Ne baš mnogo... Ustvari samo pre utakmica protiv Srbije. Sve u svemu se tu radi o jako malom broju intervjua na srpskom“.

Zar to nije pomalo čudno, uzmemo li u obzir veliki broj ljudi sa srpskim poreklom nastanjenih u Beču tj. Austriji?

„Pa dobro, ja jesam odrastao u Beču. Ipak smatram da u zemlji u kojoj živiš treba da govoriš jezikom te zemlje, a to je u ovom slučaju nemački. Naravno da svako ima svoje poreklo, kulturološka različitost je nešto veoma lepo. Nešto gde upoznajemo mnoge lepe stvari. Ipak sam zagovornik teze da svako treba da vlada jezikom zemlje u kojoj živi“.

Kako nekome koga si upravo upoznao objašnjavaš to ’KS’ umesto ’X’ u imenu odnosno ono ’-IĆ’ u prezimenu - i sve to u austrijskom pasošu? Kako se ti uopšte definišeš?

„Svet fudbala je jako multi-kulti. Ponosan sam kako na svoje srpsko poreklo tako i na moju domovinu Austriju kojoj jako mnogo dugujem. U mojim grudima kucaju dva srca. Ja zaista srećom nisam nikada imao problema zbog toga što se u mom imenu nalazi to ’KS’ umjesto ’X’ ili ono ’-ić’ u prezimenu. Govorimo li konkretno o školi: Nikada nisam doživeo nekakvo šikaniranje. Nažalost, nisu svi oni koji imaju poreklo slično mom, prošli tako dobro kao ja...“.

Da li ti je tvoje ime bilo kada u toku karijere predstavljalo prepreku?

„Nije uopšte! Mada moram reći da nikada nisam pravio nikakve probleme. U Beču žive ljudi raznih porekla, da li iz Srbije, Hrvatske, Bosne ili Turske. Svako ima svoje karakteristike. Ipak smo na kraju krajevima svi mi ljudi, sa dve ruke, dve noge. Respekt je neminovan da bi suživot mogao funkcionisati. Naravno da svugde postoje mutikaše, ali njih treba ignorisati. To sam uvek i radio, tako sam izbegavao probleme“.

Sada govoriš o tvom privatnom životu ili onom profesionalnog fudbalera?

„Ovo što sam rekao se odnosi i na moj privatni život. Generalno sebe smatram ugodnom osobom“.

Da li si nekada imao urisak da si se na osnovu tvog porekla morao truditi više od jednog "pravog" Austrijanca?

„Teško pitanje. Nema sumnje da je nekim ljudima ovde teže nego "pravim" Austrijancima. Uprkos tome smatram da svako ko uporno radi može zaista i da ostvari zacrtani cilj. Ako jedan Aleksandar Dragović sve učini da ostvari cilj, on može da uspe kao i neki "Maks Musterman". Sasvim sigurno je da "Maks Musterman" uživa neke privilegije u odnosu na Aleksandra Dragovića. S druge strane su mi poznati mnogi primeri ljudi koji u onom „-ić“ na kraju prezimena traže izgovor. 'Ne daju mi posao samo zbog mog imena sa ić', tvrde mnogi. Uvek se pitam da li su stvarno dali sve od sebe da dobiju taj posao? Mnogi ljudi nažalost lažu sami sebe, nisu iskreni prema sebi samima“, završsio je Dragović

Mozzartsport