Igrao za Zvezdu i Partizan i večito zadužio Srbiju

Možda, dok se ne izgovori ime Aleksandar Nikolić i nadimak koji uz njega ide - Profesor.

Uz ovaj nadimak ide još jedan - Otac jugoslovenske košarke. Dušan Ivković, Božidar Maljković, Željko Obradović, Bogdan Tanjević, samo su neki od trenera koji su bili pod uticajem Nikolića i kojima je preneo svoju košarkašku palicu.

I dok Žoc, Ivković i ostali treneri tog kalibra polako idu ka poznijim godinama svojih karijera ili su ih već završili, a mi se pitamo ko će ih naslediti, dotle je Nikolićevo ime "zalepljeno" za halu koja je danas samo kolokvijalno poznata kao Pionir.

Foto: MN Press

Mnogi od ovih starijih trenera će reći - s razlogom. Nikolić je rođen u Sarajevu, a 28. oktobra 1924. godine bogati otac Đorđe imao je 62 godine.

Momčić koji je prošao kroz gimnaziju "Kralj Aleksandar Karađorđević" u jeku Drugog svetskog rata, studiraće nakon toga medicinu i pravo i završiti studije 1946. godine.

I upravo taj momak je formirao neka od najvažnijih košarkaških pravila koja će biti na snazi verovatno dok god se ovaj sport bude igrao.

Foto: MN Press

PRAVILA PROFESORA NIKOLIĆA
1. Da bismo dali koš, moramo da osvojimo loptu.

2 Pobeda je zasluga igrača, poraz je krivica trenera.

3. Nema igrača koji igraju samo odbranu ili samo napad.

4. Da biste gradili tim, morate da gradite igrače.

5. Rana specijalizacija za određeno mesto ili ulogu je pogubna jer je kasnije nemoguće ispraviti rano stečene greške i navike.

6. Ne pobeđuje tim koji je dao više poena, nego onaj koji je primio manje.

7. Mlad igrač treba da dobije šansu u neizvesnoj završnici, a ne pri vođstvu od 20 razlike.

8. Tehniku su u košarci izmislili igrači, ne treneri.

9. Kada prestanem da ispravljam greške nekog igrača, to znači da više ne verujem u njega.

Foto: MN Press

U poslednjoj ratnoj godini počinje da se piše njegova lična, a kasnije i istorija košarke na ovim prostorima. Zaigrao je za Partizan 1945. godine i dve godine kasnije prešao u Crvenu zvezdu sa kojom je triput bio prvak.

Igrao je u ono vreme kada nije bilo navijačkih grupa i toliko strasti, pa bi, da je danas uradio nešto slično verovatno bio okarakterisan kao izdajnik.

Branio je i boje Železničara iz Čačka, BSK-a iz Beograda, ali, ništa od toga ne bi bilo tako važno da nije svoje pedagoške veštine sa Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje preneo i na nacionalni tim.

Nikolić je postao selektor Jugoslavije 1951. godine i, ostao na toj poziciji punih 14 leta. U današnjim uslovima to je nezamislivo, ali je košarka u ono vreme bila neki, de fakto, drugačiji sport.

Foto: MN Press

Srbija je recimo u poslednjih 14 godina imala četiri selektora i čeka petog po odlasku Aleksandra Đorđevića.

Nikolić je sam vodio ekipu od 1951. do 1965. godine, a onda i od 1976. do 1978. Sve je krenulo 1961. godine kada je u Jugoslaviji osvojio srebro porazom do Sovjetskog Saveza 60:53 u finalu Evrobasketa.

Od tada kreće žetva medalja koja je uključila bronzu i srebro 1963. i 1965. sa istog takmičenja, a pa onda i srebro 1963. na Svetskom prvenstvu u Brazilu.

Zlata su došla u drugom mandatu. Evropska kruna je Jugoslaviji pripala u Belgiji 1977. a svetska godinu dana kasnije na Filipinima. Između dva mandata na klupi nacionalnog tima je vodio Zvezdu četiri godine, ali i nekoliko klubova u Italiji.

Foto: MN Press

Svoj poseban pečat je udario u Partizanu, gde se obreo kao savetnik Željku Obradoviću u sezoni 1991/1992. A svi navijači crno-belih pamte šta se te sezone dogodilo.

Još golobradi Obradović bi sam teško uspeo da postigne tako veliki uspeh da se nije poklopilo mnogo različitih kockica krunisanih trojkom Đorđevića protiv Huventuda, ali je jedna od tih kockica bio i vremešni Profesor.

Nakon što je završio drugi boravak na klupi reprezentacije Nikolić je uglavnom radio sa mlađim trenerima i njima pomagao. Tako je došao i najveći uspeh u istoriji klupske košarke u Srbiji jer je Partizan postao prvak Evrope.

Nikolić je do tada već vrlo dobro znao taj osećaj iz Varezea koji je trenirao sedamdesetih godina, ali je "gušt" ipak bio poseban jer je pehar namenjen prvaku stigao i u Beograd.

Božidar Maljković je jedan od onih koji su štošta naučili od Profesora, Foto: Marko Todorović

Sve ono što je usledilo nakon toga bilo je samo posledica jedne perfekcionističke filozofije koju su opisivali u svojim anegdotama i Maljković i Obradović i Dino Rađa.

Nikolić je član Kuće slavnih u Springfildu od 1998. godine, a FIBA ga je uvrstila u svoju Kuću slavnih 2007. godine. Dobitnik je i Ordena časti FIBA 1995, a Profesor je dvaput bio i najbolji trener na evropskom kontinentu.

Danas bi napunio 95 godina, a za još toliko vreme neće moći da izbriše sve ono što je zaveštao srpskoj košarci i učinio Jugoslaviju, a onda po inerciji i Srbiju košarkaškom silom.

Telegraf.rs