Kako je Partizanov as 1991. godine pomogao Crvenoj zvezdi da postane prvak evrope

"Ne zanima me kako će neko tumačiti to što je ljubimac navijača Partizana pomogao crveno-belima".

Nekadašnji defanzivac Partizana Admir Smajić (57) nosio je dres crno-belih čak devet godina tokom osamdesetih, osvajao titule u Humskoj, bio član olimpijske reprezentacije Jugoslavije i zauvek ušao u srca navijačima crno-belih iz tog perioda.

A zanimljivo je da je 1991. godine pomogao Crvenoj zvezdi na putu ka tituli prvaka Evrope!

Smajić je posle Partizana otišao u Švajcarsku i tamo nastupao za Ksamaks, Bazel i Jang Bojs, a crveno-beli su ga kontaktirali kada su na početku svog šampionskog puta izvukli Grashopers.

Pročitajte tu zanimljivu priču koju je ispričao kolumnisti Monda Nebojši Petroviću.

"Meni je izuzetno drago što je Crvena zvezda osvojila Kup šampiona, pre svega iz razloga što veoma cenim Dragana Džajića. On mi je jednom prilikom rekao da mu je najveća greška u karijeri što nije uspeo da me dovede u Crvenu zvezdu. To mi je najbolji dokaz da sam bio veliki igrač. Otkriću vam još jednu tajnu, čitava priča o Zvezdi kao prvaku Evrope je krenula upravo od Admira Smajića. A znate kako? Ja sam 1990. godine igrao za Ksamaks u finalu Kupa Švajcarske protiv Grashopersa, Džaja me je zvao i zamolio da mu nabavim video-snimak utakmice. Pitao me je šta mislim o ekipi Otmara Hicfelda, ja sam rekao da su veoma opasni, da imaju par izvrsnih pojedinaca poput Bikela, Sutera, Eglija… i upozorio sam ga da će više problema imati u Beogradu nego u Cirihu. Tako je i bilo. Ne zanima me kako će neko protumačiti činjenicu da je ljubimac navijača Partizana pomogao Zvezdi u analizi protivnika na putu ka tituli prvaka Evrope. Priča je 100 odsto istinita i ako ne verujete, možete da proverite sa Džajićem".

IZVOR: MN PRESS/ARHIVA

Smajić je rekao da je i dalje emotivno vezan za crno-bele i da su mu nedavno izašli u susret kada im je tražio ulaznice za "večiti derbi" u oktobru.

"Pre par dana se igrao Večiti debi i moja ćerka me je zamolila da joj nabavim ulaznice. Rekla je ’papi, znam da je bez publike, ali bih volela da budem na stadionu’. Kontaktirao sam ljude iz kluba i oni su mi izašli u susret. Ćerka je otišla za Beograd i pratila utakmicu iz lože. To je neopisiv osećaj, nešto što se ne može kupiti parama. Meni od Partizana ne treba ništa u materijalnom smislu i nikada tako nešto nisam ni tražio. Dovoljno je poštovanje koje mi ukazuju i način na koji mi stavljaju do znanja da me nisu zaboravili. Sva moja deca znaju sve o Partizanu… jedna, druga, treća ćerka… apsolutno sve. Navijači to osećaju i zato me i toliko vole".

Mondo.rs