MARIN OTVORIO DUŠU: Otkrio zašto je baš hteo u Crvenu zvezdu (FOTO)

Bivši reprezentativac Nemačke za MOZZART Sport priča o Ligi šampiona, povredama u Fjorentini i Anderlehtu, Vladanu Milojeviću, kao i o tome da li bi igrao za Republiku Srpsku i zašto je oduševljen ljudima iz Trabzona.

Tu je klasičan gastarbajterski dijalekt, tako svojstven za one koji su odrastali pod suncem tuđeg neba. Tu je svetla put i plava kosa kao biološka igra sudbine koja oslikava nemački karakter. Tu je i tipična fudbalerska građa koja mu pomaže da niskim težištem pomera rivale i stavlja saigrače u zicer pozicije.

Mnogo toga je tipično i karakteristično kod Marka Marina, osim osnovnog kvaliteta. Onaj mekani dodir sa loptom, još mekše njeno milovanje otkrivaju da je Zvezdin plejmejker fudbaler posebnog kova. Znalo se to mnogo pre poslednjeg dana letnjeg prelaznog roka kada je zadužio opremu Crvene zvezde i navijače srpskog šampiona bacio u stanje transa.

Zna bivši nemački reprezentativac da je u Beogradu bilo skeptičnih, te da su mu predviđali da će u dresu Crvene zvezde, pod tegom velikih očekivanja, potpisati kapitulaciju ispod rezimea ozbiljne karijere. Međutim, desilo se ono što je Marko Marin očekivao sekund nakon što je Zvezdanu Terziću stisnuo ruku i pristao da postane deo Zvezdine ekipe za Ligu šampiona.

Marko Marin i elitno klupsko takmičenje na svetu – to je tako prirodan spoj.

Zato se smeši kada čuje konstataciju da je pokazao da još može da igra na visokom nivou. Isto tako se osmehuje kada prelistava spomen svoje vrlo turbulentne karijere i priseća se dana provedenih u Čelsiju, Sevilji, Trabzonu. Samo se ljuti na pomen toga da za igrača njegovog kalibra srpska liga predstavlja svojevrsni korak unazad – da ne kažemo kaznu.

„Čuo sam već za te priče kako sam sebe morao da nateram da igram u Zvezdi i Srbiji. To je totalno pogrešno. Za mene je Zvezda više od kluba, navijao sam za crveno-bele od malena. Ali nisam bitan samo ja već moji prijatelji i porodica. Osetio sam da je ovo leto taj trenutak. Mnogo puta sam se u karijeri posvećivao drugima, došao je red da se posvetim sebi. Odnosno da zaigram za klub koji volim“, poručuje na početku intervjua za MOZZART Sport Marko Marin.

KAD NISAM POVREĐEN, ZNAM DA SAM ZA LIGU ŠAMPIONA

Da bi momak iz Bosanske Gradiške ispunio svoje emotivne planove, bilo je potrebno da se ostvare snovi jednog kluba. I opet je ta Liga šampiona, takmičenje koje pripada Marku Marinu, donela ponoćno pojačanje u Ljutice Bogdana. Početkom leta sve je bilo na dugačkom štapu, Marin u Zvezdinom dresu. To je delovalo baš apstraktno.

„Dva meseca su trajali pregovori sa direktorom Zvezdanom Terzićem. Bio sam i kod njega u kući, večerali smo nekoliko puta zajedno. Baš me je ubeđivao, ili što bi se ovde reklo ‘bario’. Nije bilo u početku realno da dođem u Zvezdu, ali kada je obezbeđen plasman u Ligu šampiona… To je bila prava priča. Osim što se ja nisam pitao. Na kraju se sve svelo na par sati posledneg dana prelaznog roka. Ispostavilo se da je ključni čovek u transferu bio srpski konzul u Atini. On nam je otvorio vrata kancelarije i pomogao nam na taj način da završimo papirologiju. Baš je bila prava borba sa vremenom“.

Zvezdina publika ga je zavolela na prvi fantastičan pas. Na tom meču s Radnikom razigrao je ekipu i sebi kupio kredit. Jasno je bilo da je Zvezda dobila ozbiljno pojačanje.

„Uvek imate u glavi šta ako razočarate. Posebno, ne bi bilo dobro da se to desilo u Zvezdi. Emocije me vežu za taj klub. Može da ne krene dobro u novom klubu iz milion razloga. Jedna loša utakmica sve okreće. Posebno, jer se oko mog imena stvorila velika euforija. Srećom, pa sam pucao od samopouzdanja, to me je krasilo kroz čitavu karijeru. Rekao sam sebi: ‘Ej, ja idem u Zvezdu da pokažem da imam ozbiljan kvalitet’. Bogu hvala dobro je prošlo.“

Pitanje je odakle je Marin izvukao to samopouzdanje. Dobra sezona u Olimpijakosu nije dopunjena timskim uspehom. Pre toga je igrao u Trabzonu, mučio se u Fjorentini i Anderlehtu. Tek je povremeno podsećao na dane kada je gazio sve pred sobom u Menhengladbahu i Verderu.

„Kada se podvuče crta, imao sam tri dobre sezone. Nisam imao problema sa povredama. U Olimpijakosu sam igrao odlično. Dao sam najviše golova u karijeri. I to vrlo važne golove, one za Ligu šampiona. Kod mene je to tako. Kada nema povreda, kada mi je telo u dobrom stanju, onda ‘pucam’. Znam da kada sam zdrav ne mogu da izgubim kvalitet. To je prosto nemoguće“.

MIŠIĆI, TETIVE I ANDALUZIJSKO SUNCE

Da može da vrati vreme, ponovo bi tamo 2012. godine izabrao Čelsi mada možda nije bio spreman za TOP nivo. I ponovo bi izabrao Fjorentinu i Anderleht kao timove gde je pokušavao da uspostavi gazdovanje na terenu. Veruje da bi mu se drugi put kockice posložile.

„Mnogo teško sam to preživljavao, Mišići, tetive. Iste povrede. Onda počinješ da razmišljaš što se sve ovo meni dešava. Nemaš poverenje u sopstveno telo, bojiš se da ideš u duel, da sprintaš. Onda si daleko od maksimuma. Baš težak period u karijeri. Izašao sam iz toga“.

Na andaluzijskom suncu Marin je počeo da se vraća. Ipak, kao jedan od ključnih detalja karijere napominje prelazak u Tursku.

„Kada sam prešao u Sevilju igrao sam možda i najlepši fudbal u karijeri. Posebno na početku. Osvojili smo Ligu Evrope. Ali odlazak u Trabzon mi je posebno drag . U Firenci i Anderlehtu uopšte nije bilo dobro. Dešavalo se da za celu sezonu odigram svega deset utakmica. Na odlazak u Tursku gledao sam kao na novi start u karijeri. Tamo sam video nešto sasvim drugačije“.

Strast Trabzonovih navijača naterala ga je da igra iznad svih očekivanja.
„Mogu da potvrdim da su to najluđi ljudi u Turskoj, ali pozitivno ludi. To nije loš grad, ljudi iz Trabzona koji žive u Nemačkoj su mnogo ponosni na svoje poreklo, grad i klub. Oni živi za taj tim. Na primer tamo nisam mogao da izlazim. Odmah ti prilaze navijači. Ovde je slično, ali je simpatičnije. Tamo te odmah ljube, grle, skaču na tebe“.

Ono što su Zvezdine velike generacije, za koje su igrali Nemanja Vidić i Dejan Stanković, uzalud čekale, bivši reprezntativac Nemačke je dočekao posle 16 dana. Debi sa Zvezdom u Ligi šampiona. A na kraju i pozitivan bilans. Četiri boda, gol u Parizu, asistencije Benu i Pavkovu.

„Ponosam sam na mnogo stvari iz Lige šampiona. Čak i na ovaj meč protiv PSŽ-a u Beogradu. Oni su posle našeg prvog gola promenili filozofiju igre. Bili su do tada sigurni u sebe. Lopta je išla iz poslednje linije. Tada su počeli da ispucavaju lopte, da šutiraju u aut… Baš su bili u panici, dok nisu postigli treći pogodak. Svi koji dođu ovde osećaju neku posebnost Marakane. Eto i njih smo namučili. Mada ja ljudima često objašnjavam kakav individualni kvalitet imaju igrači PSŽ-a. Vidi se to na televiziji, ali ubrzo je to sve mnogo brže. Koliko sam sebe puta uhvatio u razmišljanjima kako sam imao sreće što nisam defanzivac. Zamislite da vas napadaju Nejmar i Mbape“, uz osmeh priča Marin.

ZNAM DA DELIJE VOLE ČAROBNE PASOVE

Da sutra ode sa Marakane zna šta bi pamtio?

„Ono kad smo poveli protiv Liverpula. Neopisivo. Baš neopisivo. Osećaš kako grmi sa svih strana, vidiš sreću i nevericu na licima ljudi. Ludo“.

Mnogi se pitaju kako će Marko Marin pronaći motivaciju za igranje na domaćem frontu.

„Ja volim da igram fudbal, onako baš volim. To mi je dovoljno, kao i podatak da možemo da osvojimo prvenstvo i kup. I opet ponavljam: toliko volim fudbal da mi je svejedno protiv koga igram. Mada, ta Liga šampiona sa Zvezdom je nešto posebno. Ja ću imati i dodatni motiv“.

Kao da nas je preduhitirao u želji da mu napomenemo da navijači od njega očekuju da postane najbolji Zvezdin fudbaler u 21. veku.

„Oni vole majstore, lepu igru. Voli Marakana onakve pasove, kao što sam dao Benu u Napulju. Mada je u karijeri bilo i lepših. Trudiću se da me zapamte po tome“.

Kao neko ko je igrao u četiri najbolje evropske lige sigurno zna šta nedostaje Zvezdi da bude još konkuretnija u odnosu na top klubove iz Lige šampiona.

„Više stvari. Nije samo do finansija, ima i do domaćeg takmičenja. Evo, daću vam samo jedan primer. Igrali smo u Subotici na novom terenu, lopta je išla kao podmazana. Odmah se vidi razlika. Mnogo je veći kvalitet utakmice ako imaš dobar teren. Onda je lakše i navijačima da to gledaju. Tako se napreduje. Zvezda mora da drži ovaj nivo, ili da poboljša tim. Ove sezone smo baš jaki kao zemlja. Imamo ozbiljan kvalitet. Ali treba ići napred“.

Žali zbog još jednog podatka iz Lige šampiona naš sagovornik.

„Kad već mi nismo mogli da prođemo, žao mi je što to nije uradio Napoli. Mnogo lep fudbal igraju, najlepši u grupi. Ostalo im je nešto od Sarija, sad ih je nadogradio i Ančeloti. Mnogo su lepo igrali protiv Pariza i Liverpula. Ubijali su ih pasom“.

MILOJEVIĆ ANALIZIRA NA TOP NIVOU

Jednog dana, možda već ovog leta, Marko Marin će otići iz Zvezde. Međutim, voleo bi i iz inostranstva da gleda crveno-bele sa Milojevićem na klupi.

„Znate i sami gde sam sve igrao. Svaki trener ima svoju filozofiju, ali kada govorimo o načinu Milojevićevog rada onda je to top nivo. Neverovatno je kako Vladan Milojević i njegov stručni štab pripremaju utakmice. Znamo sve o rivalima. Ne govorim samo o Liverpulu, PSŽ-u i Napoliju. Kada igramo protiv drugoligaša u kupu, sve nam je nacrtano. Tačno, znamo šta nas očekuje. Protiv koga igramo. Iskreno očekivao sam ovakav rad u Zvezdi. Da je drugačije, ne bih došao. Miloja znam još iz Grčke, znam koliko je posvećen poslu i da će učiniti sve da Zvezda bude još veća.

AZAR, NALDO, MERTEZAKER

Nije baš lepe uspeomene poneo Marko Marin sa Stamford Bridža. Ipak, tamo je upoznao fudbalera koji je po njemu i dalje ispred svih.

„Reći ću da je Azar najbolji fudbaler sa kojim sam igrao. Sve radi sa osmehom. Krajnje je opušten“.

Kada govori o defanzivcima priseća se dana iz Verdera.

„Tamo u tom klubu je ceo svet mogao da me vidi. Moćan tim, bio je tu i Duško Tošić. Ali imali smo dva nestvarna štopera. Nalda i Mertezakera. Nestvarno je kako su bili sinhronizovani. Naldo je bio brži, sve su stizali. Bili su neverovatan tandem“.

Zanimljivo je da je Marko Marin po mestu rođenja komšija sa Zvjezdanom Misimovićem…

„Veliki zvezdaš, strašan igrač. Svi se sećamo njegovih slobodnjaka“.

Postoji još igrača koji bi sa Markom Marinom mogli da čini reprezentaciju Republike Srpske. Zamislite u istoj ekipi plejmejkera Crvene zvezde, zatim Luku Jovića, Mijata Gaćinovića, Srđana Babića…

„Ozbiljna ekipa. Bilo bi lepo da odigramo neki meč ‘humanitarnog karaktera’. Baš bih se radovao“, zaključio je Marin.

mozzartsprot.com