“Nešto neverovatno, opasan je mangup!”

Trener Vojvodine iskreno o svemu.

Nenad Lalatović i Nemanja Vidić bili su nerazdvojan tandem u odbrani Crvene zvezde, ali i veliki prijatelji van terena. Drugarstvo stvoreno na južnoj tribini Marakane, gde su stasavali kao klinci, produbljeno je u prvom timu crveno-belih, a onda krunisano i kumstvom.

Tri sezone igrali su zajedno u prvom timu Crvene zvezde. Nenad Lalatović prvi put otkriva kako se našao sa Nemanjom Vidićem.

- Ti koji dolaze iz Užica su opasni mangupi i, pod broj jedan, dobri ljudi. Kako smo se Nemanja Vidić i ja pronašli? I on i ja smo bili Zvezdina deca. Prihvatio sam ga kad je ušao u prvi tim. Imao je jak karakter kao i ja i odmah mi se dopao. Rođeni pobednik, agresivan na treninzima, borac - prisetio se Nenad Lalatović u razgovoru za "Kurir".

- Jednog dana, sednem u auto i krenem na ručak, kad - vidim njega, ide peške... Kaže mi, nema auto. Vičem, upadaj! Od tog trenutka nas dvojica postajemo nerazdvojni. Prijala mi je njegova energija i tada, kao i sada. Počinjemo da se družimo, a on kasnije kupuje "audi 80"! Ono jaje! Ludilo! To mu bio prvi auto! Trudio sam se na sve načine da mu olakšam boravak u Beogradu i Zvezdi. Koliko sam ja bio za njega, toliko je i on bio za mene. Sećam se naših derbija, utakmica, izlazaka... Bili smo toliko bliski da su nas u Crvenoj zvezdi zvali "blizanci". Toliko smo bili vezani. Znali smo da se trkamo kolima ko će prvi da stigne na trening. On juri, ja jurim, nekada prođemo i na crveno! Mladost ludost - dodao je trener Vojvodine.

Bez obzira što ih je sudbina razdvojila ostali su dobri prijatelji. Nemanja Vidić je legenda Mančster junajteda, a Nenad Lalatović najbolji srpski trener u zemlji.

- Volimo se kao braća! Prijateljstvo smo krunisali kumstvom. Kad je Vida rešio da se oženi mojom prelepom kumom Anom, pozvao me i pitao hoću li da mu budem kum. Jok i neću! Prihvatio sam sa zadovoljstvom, kumstvo se ne odbija! Kad je dobio prvog sina Luku, ja sam ga krstio. Naše kumstvo smo ojačali tako što je Vida krstio moju decu Inu, Marka i Vanju. Nas dvojica možemo da se ne vidimo mesecima, ali čim se vidimo, znamo koliko je sati. Njegovu decu gledam kao svoju, znam da i on tako misli za moju. Na Vidu gledam kao na rođenog brata. Nešto neverovatno - zaključio je Nenad Lalatović.

Srbijadanas