Neverovatna vila legende Zvezde iz Barija

Posebna priča je tek pas koji čuva dom

Nedavno je Crvena zvezda proslavila veliki jubilej, 30 godina od osvajanja titule prvaka Evrope u Bariju, a tim povodom Telegraf je razgovarao sa nekim od junaka crveno-bele "zlatne generacije".

Nesumnjivo jedan od najvažnijih šrafova u mašineriji Zvezde bio je Dragiša Binić, koga smo posetili u Kruševcu u njegovom domu.

Binić je imao burnu karijeru i buran život, a o svemu tome pričao je za Telegraf u ekskluzivnom intervjuu.

Legenda Zvezde nas je ugostila u svom domu, koji je uređen po njegovom ukusu i predstavlja pravi kutak za odmor i uživanje.

Kuća ima prostrano dvorište, ograđeno visokim zidovima, a ulazna kapija je posebno upečatljiva jer su na njoj iscrtana ocila.

Binić u dvorištu ima i bazen, sa daskom za skokove u vodu, pomoćne objekte gde čuva sve što mu je potrebno za rad oko kuće i dvorišta, a ima i poseban kutak u blizini kuće (restoran) gde može da se opusti uz piće ili kafu.

U tom restoranu postoji kutak u kom se čuva i replika malog pehara Lige šampiona. Poznata je priča da je originalni pehar bio kod Binića sedam dana nakon osvajanja titule u Bariju posle dobijanja opklade, a narod je tokom godina ispričao i razne anegdote, navodno o tome šta je Binić radio s peharom, pa Jugović nije želeo da pije iz njega kada je kasnije s Juventusom osvojio Ligu šampiona, što je Binić demantovao u intervjuu.

Pogledajte u nastavku i kako igleda Binićeva kuća:

Binić nam je u dvorištu pokazao i svog psa, koji čuva dvorište, a Binić je prvi čovek koji je uspeo da izveze ovu rasu iz Japana, gde je ovaj pas nacionalno blago.

- Svaki dan sam prolazio do treninga pored jedne lepe japanske kuće. I tu na semaforu stajem i vidim ustaje pas. Vezan lancem. Kao da lava imaju. Pitam ovog svog menadžera koji je živeo u Tokiju kojeg psa imaju Japanci. On kaže da imaju dve vrste "Tosaino i Jakita." Pita me da li je duga ili kratka dlaka, ja mu kažem kratka. U pitanju je bio Tosaino. On se meni svidi i ja pitam da li mogu da ga kupim. Menadžer se raspita, Japanci ne daju da se iznese iz države. To je njihovo nacionalno blago.

- I ja mu kažem: "Hajde ovako. Naredna utakmica je protiv Džef Junajteda. Tamo igraju Goran Maza Vasilijević i Nenad Maslovar. Ja ću sam da dobijem taj meč. Ne treba mi 10.000 dolara što daju najboljem igraču utakmice. A ni premije mi ne trebaju. Samo da mi gazda Tojote omogući da mogu da izvezem psa. Pitaj ga, dolaziš tu na utakmicu i pitaj ga."

- I on ga pita, a ja na toj utakmici dam dva gola i namestim još dva. Pobedili smo sa 4:2. Prođe jedan, drugi, treći, četvrti mesec...ovaj ništa ne priča. Negde peti, šesti ja pitam: "Čekaj bre, ti reče da su ovi Japanci pošteni?" I jedna dan me zove i kaže da je gazda Tojote našao psa, jer se šest meseci čeka karantin. Od najboljeg psa je mladunče, od prvaka. Ja platim 30.000 i kupim mužjaka i ženku. I ja sam tog psa doneo prvi u Evropu.

Foto: Nikola Tomić

- Odlično su se snašli u Srbiji. To je jako inteligentan pas. Bile su tu dve vrste. Jedan do 80 kilograma, drugi do 120. Ja sam uzeo ovog manjeg. Zanimljivo, ja sam išao da gledam te njihove borbe pasa. Nisu to klasične borbe, nema ujedanja, Oni su kao bokseri, kao sumo rvači. Obaraju se šapama. I to im je borba. Imaju pokrete kao mačke. Skroz drugačije pokrete. Znaju da su dominantni, da su najjači. Kad ga šetam ovde, on neće na drugog psa. Ali, sve što je na četiti noge hoće da napadne. Za čoveka, porodicu i dete ne postiji bolji. Ali već nešto drugo nema šta. Davi ga iza zadnjih nogu, tu ga skrca kada ga uhvati. Mada je moj miran kući. I sve što napravi on donese i stavi tamo ispred vrata da ja ujutru vidim.

(Telegraf.rs)