Piksi za Italijanske medije: “Ne bismo uzeli titulu da smo prošli Milan”

Legenda Crvene zvezde se prisetio slavnog tromeča protiv Rosonera

Bio je Milan te jeseni 1988. godine najjači tim Evrope ali su mu se tresla kolena kada bi Dragan Stojković Piksi primio loptu. Blistao je Zvezdin kapiten u tim kultnim mečevima protiv slavnih Rosonera.

Na muke je stavljao Barezija, Maldinija i Milanovu odbranu kao malo ko u istoriji fudbala. Sam je nosio Zvezdu na plećima u pojedinim delovima utakmica ali je na kraju posle penal lutrije morao da stisne ruku Rosonerima koji su prošli dalje.

Ako negde pored Srbije i Japana pamte kakav je igrač bio Dragan Stojković Piksi, onda je to u Italiji. Prvo baš zbog tiha kultnih mečeva u jesen ’88, onda i zbog njegovih čarolija na Mundijalu u Italiji dve godine kasnije.

Jednu sezonu je čak i igrao u Italiji za Veronu ali zbog povreda to nije bio pravi Piksi. Zato je i razumljivo što su se italijanski mediji uoči meča Zvezde i Milana setili Piksija i razgovarali sa njim.

Gde ste danas i šta radite?

„Posle petogodišnjeg mandata u kineskom Guangdžou R&F, stavio sam tačku na tu epizodu. Praktično sam na odmoru. Bio sam trener koji se najviše zadržao na klupi kineskog kluba. Bilo je to dobro iskustvo, uradili smo neke dobre stvari i klub je porastao. Bio sam u kontaktu i sa Italijanima. Živeo sam pored Kanavara, popili smo hiljadu kafa zajedno. Guangdžou je divan grad, kosmpolitskog karaktera i neka verzija kineskog Njujorka. Drago mi je što sam radio u Kini u tom periodu“, kaže Piksi na početku razgovora za italijanski Tutomerkato. 

Sada je fudbal u Kini doživeo ozbiljan udarac ubođenjem ’seleri-kepa’ i ograničavanjem visokih ugovora zbog čega više ne treba očekivati dolaske velikih igračkih i trenerskih imena.

Dragan Stojković je igračke karijere proveo u japanskoj Nagoji iako je bio veliko svetskog fudbala.

„Bio sam u Marselju koji je kažnjen zbog varanja i dobio sam ponudu Nagoje. Jedina stvar koju sam tada znao o klubu je da je tamo igrao Gari Lineker. U to vreme su mnoga velika imena poput Dunge, Litbarskog ili SKilaćija odlazila u Japan. Rekao sam sebi: ’Zašto da ne?’. Rešio sam da osetim novo iskustvo. Ostao tamo sedam godina i postao najbolji igrač u istoriji lige. Potom sam se vratio kući, bio predsednik FS Jugoslavije, pa predaednik Crvene zvezde i opet sam otišao u Japan gde sam se zadržao šest godina kao trener Nagoje. Osvojili smo prvu titulu u klupskoj istoriji i uradili velike stvari“.

Da li je bilo ponuda iz Evrope?

„Posle Nagoje sam imao ponude iz Engleske ali nismo postigli dogovor oko finansija. Tada je stigla ponuda iz Kine i prihvatio sam. Osoba sam koja voli da započne i završi neki projekat zbog čega mi se dopala ta ponuda. Sviđa mi se i kulutra u Aziji, bio sam srećan i nije bilo razloga da nešto menjam. Verujte mi, tamo ljudi nemaju mnogo strpljenja sa trenerima i brzo ih otpuštaju, a ja sam se zadržao pet godina“.

Da se vratimo na čuvene mečeve Milana i Crvene zvezde u kojima ste bili glavni akter.

„Kada pričate o mečevima Zvezde i Milana, pričate o istoriji fudbala. Čak i danas u Srbiji pričaju o tome. Mediji svakodnevno pišu priče o tim utakmicama, snimci se vrte na televizijama. To su bile legendarne utakmice koje su kao malo koje ušle u istoriju. Taj Milan sa trojicom Holanđana je bio fantastičan. Bio je to najjači tim sa kojim sam se suočio u Evropi. Intenzitet i presing Sakijevog tima je bio ludački za tu epohu fudbala“.

I onda dolazi čuvena magla...

„Ništa se nije videlo. U prvom poluvremenu smo igrali normalno. Ali kada smo izašli iz svlačionica na drugo poluvreme, dočekala nas je velika magla. Savićević je postigao gol posle pet minuta, a da vas podsetiim da je on igrao tu utakmicu bez treninga jer nam se priključio direktno iz vojske. Mi na terenu smo videli taj njegov gol, ali većina navijača nije mogla. Minuti su prolazili, a magla je bila sve gušća i gušća. U 65. minutu je sudija rekao da ne možemo da nastavimo. Koja šteta... Imali smo apsolutnu kontrolu utakmice, Milan je bio na kolenima, a Virdis je izgubio živce i dobio crveni karton“.

Novi meč se igrao već sutra.

„Bila je to neverovatna naivnost Crvene zvezde koja je pristala da igra odmah sutradan. Delegat nam je rekao da je na nama da izaberemo kada želimo da se igra. Naš tadašnji trener Branko Stanković, čovek starog kova, mi je rekao: ’Hajde da igramo sutra’. Pokušali smo da ga odgovorimo, govorili smo mu da smo mrtvi umorni i da Milan ima jače zamene... Nije hteo ni da čuje. Sledećeg dana je Milan iskoristio dodatne resurse, uveo kvalitetnije igrače sa klupe i bili su fizički dominantniji. Milan je bio bolji u tom meču. Dali su gol koji su svi na stadionu videli osim sudije kada je lopta prešla gol liniju ceo metar. Uspeli su i posle toga da povedu preko Van Bastena, a ja sam ubrzo odgovorio golčinom na asistenciju Savićevića. Kako mi je poslao tu loptu... Genije i ja samo bili strašan tandem, mogli smo da igramo zavezanih očiju. Otišli smo na penale i Milan je pobedio. Ostalo je istorija... Ali i danas, kao i tada, ponosan sam na te utakmice jer smo pisali istoriju fudbala“.

Da li bi Crvena zvezda postala šampion Evrope te sezone da je izbacila Milan?

„Ne bismo uspeli te sezone. Nismo bili spremni za to. Savićević je bio u vojci, Pančev takođe. Ja sam ponekad sam vukao tim, falio nam je kvalitetan štoper. Dve godine kasnije je bila potpuno druga priča jer je Zvezda imala Belodedića i Mihajlovića“.

Da li ste bili blizu prelaska u Milan?

„Da, bio sam blizu. Ali već sam imao dogovor Marseljom. Ako mi verujete, dva sata posle dogovora sa njima, pozvao me je Adrijano Galijani. Malo na italijanskom, malo na engleskom me je pitao da li sam potpisao za Marselj. Rekao sam mu da ništa nije potpisano ali Marseljov gazda Bernar Tapi je već raširio glasinu da je doveo ’Maradonu sa Istoka’ i nisam mogao da odbijem Francuze. Naposletku, Tapi mi je privatnim avionom došao na noge i ponudio mi ugovor vredan najboljih igrača sveta tog vremena. Kasnije, negde 1991. godine, sam trenirao tri dana sa Rosonerima u Milanelu, trebalo je da igram prijateljsku utakmicu protiv Atletiko Madrida ali mi fudbalska federacija nije dozvolila jer nisam imao potpisan ugovor sa Milanom“

Da li vam je žao što niste zaigrali za Milan?

„To je život. Milan je klub za koji me vežu lepe uspomene. I dva ručna sata. Poklonio mi ih je Silvio Berluskoni. Za mene i moju suprugu tokom vremena kada sam igrao u Veroni na pozajmici iz Marselja. Bio je to znak pažnje jer se nadao da ću sledeće sezone da potpišem za Milan. Nažalost, imao sam povredu kolena, pa operaciju i nije bilo moguće. Odlučili su se za Savićevića“.

Šta očekujete pred ovaj duel Crvene zvezde i Milana?

„Pre svega da kažem, drago mi je zbog Dejana Stankovića kojem ide jako dobro. On dobro zna kako funkcioniše italijanski fudbal i prezadovoljan sam što će imati priliku da odmeri snage sa italijanskim timom. Milan je favorit, ali u fudbalu se nikad ne zna. Činjenica je da moj bivši klub nije imao sreće da naleti na Milan koji je godinama bio u krizi ali ovaj novi Piolijev tim dokazuje da nije slučajno u vrhu. Nadam se da će Dejan odraditi dobar posao i da će osvojiti titulu u prvenstvu“.

Da li ste u kontaktu sa Galijanijem?

„Oh, da. Verovali ili ne, kada je žreb spojio Zvezdu i Milan, prva poruka koja mi je stigla na telefon je bila od Galijanija. Taman sam bio sleteo iz Pariza u Beograd, upalio sam telefon i bideo njegovu poruku: ’Kakva sećanja’. Odmah sam ukapirao da je Zvezda izvukla Milan. Videli smo se nedvano i u Milanu kada smo posetili supruga i ja“, otkrio je Dragan Stojković Piksi

Mozzartsport