Veliki intervju sa Dejanom Stankovićem: “Stanković o Mihajloviću, Baharu, Zvezdi, Sampdoriji…”

Poručio je Stanković da nema pauze i da već traži novi klub

Doskorašnji trener Sampdorije Dejan Stanković dao je intervju za Tanjug u kom je pričao o vremenu provedenom u pomenutom klubu, ali i Crvenoj zvezdi iz koje je otišao u Đenovu!

Stanković se trenutno nalazi na Zlatiboru, gde učestvuje u radu svog kampa za mališane "Deki5".

- Posle duže vremena imao sam vremena da dođem u Srbiju i posetim moje čedo "Kamp Deki5", koji evo već šestu godina na Zlatiboru radi i ulepšava dane deci. Bavimo se njima, od ove godine i u saradnji sa UEFA fondacijom, dobili su ozbiljnu podršku, vetar u leđa, ljudi su prepoznali naš rad i trud, cele moje ekipe koha daje sve da bude profesionalno, zanimljivo jer osmeh dece nema cenu. Jedan klinac pitao me je hoću li ja za sedam godina da budem selektor. Uzvratio sam što, a on mi kaže da za sedam godina planira da igra Srbiju, pa da me ti treniraš. Ta pitanja i ti komentari su nežni, direktni, moraš da budeš skoncentrisan. Odgovorio sam mu, videćemo, ajde za jedno 10, a on kaže može taman ću postati tad kapiten, pa da onda dođem - ispričao je Stanković i dodao:

- Neću tražiti odmor, ovaj sad što sam imao mi je itekako prijao, bili smo svi zajedno, porodično, spreman sam za novi trenerski izazov. Bilo je ponuda, nekih koje mi nisu interesantne. Nisam baš probirljiv, ali posle iskustva u Sampdoriji, ko se u mleko opeče duva i u jogurt. Zove se "sekend raund", radi se, bićete obavešteni. Iz Crvene zvezde sam odmah otišao u Sampdoriju i tamo se susreo sa ozbiljnim problemima što se tiče kluba, a za rad sam dao celog sebe. Sa navijačima sam imao sjajan odnos, bili su jedini sunčev zrak u tom trenutku.

Iz Zvezde je otišao pre tačno 10 i po meseci posle neuspeha protiv Makabija u borbi za plasman u Ligu šampiona.

- Zvezda je emocija i čista emocija, prvih par meseci mi je bilo teško da sve prihvatim, dete sam kluba, odrastao u Zvezdi, koji je sebi ostvario san i da zatvori krug i postane i trener. Zahvalan sam Zvezdi do neba jer sam imao priliku da sednem na klupu tako velikog tima tek kad uđeš unutra shvatiš šta si, gde si ponikao, čije si boje branio, braniš, seo neiskusan, učio, osetio pritisak i uspeo da se izborim sve do jednog momenta kada me je sve to sve savladalo.

- Nemam ja šta sebi da zamerim, fudbal je to, satkan je od pobeda i poraza, uspeha i neuspeha, bitno je kako ustaneš, pao si, nekad to bude realno, nekad ne, ali preboleo sam taj momenat i ostaju mi čiste emocije prema igračima, klubu, svima sa kojima sam radio. Dali su mi dušu, sve, to se moglo osetiti i naravno stadion, sever, sa tim momcima sam imao neponovljiv odnos, ogromnu podršku, Na tom stadionu nikad nisam dobio zvižduk, ta utakmica 25. avgusta prošle godine bila je baš emotivna, izašao sam polomljen jer se sve čudno izdršavalo. Utakmica je išla u dosta dobrom smeru, dobro odigrana, ali to je fudbal, bomba u tom trenutku, nisam imao snage da se oporavim. Nigde ja nisam "pobegao", ne mogu ja da "pobegnem" iz mog kluba, moje zemlja, grada Jednostavno, bilo je stop, kao zvezdaš nisam mogao da prebolim, znam koliko je svima značilo. Prezadovoljan sam putem kojim sam išao, nemam šta tu ni da oduzmem, ni da dodam, sigurno je da sam ja najviše želeo od svih da igram Ligu šampiona sa Zvezdom - ističe Stanković i dodaje:

- Mogu da se izmerim sa svakim i kažem ja sam više. I stvarno hvala svima u klubu, ljudima koji su me istrpeli, nisam ja baš lagan za saradnju, tvrd, uporan, tvrdoglav na neki način, ali Crvena zvezda je svakako nešto najlepše što mi se dogodilo posle završetka igračke karijere. Meni se mnogo sviđa slogan "Zvezda je iznad svih" jer je baš tako, važnija od svakog. Kada sam dolazio nasledio sam velikog gospodina Vladana Milojevića, tek kada sam i sam prolazio kroz neke stvari shvatio sam koliki je pritisak izdržao, kao čisti zvezdaš, veliki čovek koji mi je ostavio "plus 11" i dao prostora da se za prvih šest meseci u tom "džuboksu" što brže snađem. Ovom prilikom mu se zahvaljujem na svemu, na lepim rečima, sada kad sam otišao mnogo bolje ga razumem. To što je on uradio, vratio Zvezdu gde pripada, dva puta uveo Zvezdu u Ligu šampiona je "strašan rezultat" i treba da ostane u istoriji kluba.

- Ja sam dobio "plus 11" i prvi krug kvalifikacija za LŠ, a ostavio sam "plus sedam" i direktan plasman. Na to sam ponosan, dosta se bodova osvojilo plasmanom u šesnaestinu i osminu finala Lige Evrope, možda je to bilo odelo skrojeno za naš tim u tom trenutku jer je normalno da Zvezda teži ka napretku, da se lestvica podiže iz dana u dan. Želim Zvezdi od srca da ne stavlja pred sebe ciljeve, nego da ih ruši iz dana u dan, imaju sada mogućnost da se u LŠ prikažu u lepom svetlu, znam da stadion daje mnogo, uzima isto jer je pritisak ogroman, ali sam sigurno da će na čelu sa Barakom Baharom to izgledati fenomenalno, pogledao sam par utakmica na pripremama, pojačanja već u sistemu, igraju dobro, mnogo sam srećan da će preskočiti kvalifikacije, da imaju direktan ulazak, da rade na sebi. Bahar je pokazao da je veliki stručnjak i kao zvezdaš iza njega stojim 100 odsto.

Stanković je ponovio da ništa u karijeri ne bi menjao.

- Prihvatio sam sve poraze, uspone i padove, na tome odrastaš, učiš. Niko nije perfektan u životu, ali što pre shvatiš svoje mane postaćeš bolji čovek i otac i muž i sportista. Gledam da to prenesem i na moju decu, na momke, nisu više ni deca, gledam da im pomognem da preskoče bar taj prvi prag, a odluke tokom karijera moraće da donose sami, neću moći ja da uđem u njihovu glavu. U životu ništa nije slučajno, Siniša Mihajlović koji mi se desio u karijeri, pa moja supruga Ana, promenio sam samo tri kluba, nisam se mnogo selio, uspevao sam da se potvrdim, a to je jako važno, da nikad ne odustaješ - podsetio je Stanković i dodao:

- Ako si se predao već si izgubio, ali više si izgubio ako prestaneš da se boriš.To sam najviše naučio od Siniše, borio se do poslednjeg trenutka. E to bih promenio. Nije pošteno, ne mogu sve to još da prihvatim, sad sam bio na venčanju njegove ćerke Virdžinije, to je ogromna praznina za sve. Ne mogu ni da pričam o tome jer su ispred mene Arijana i deca, Dražen i majka. I kamen bi se rasplakao na tom venčanju, stalno mi je tu, opominje me sve to da u životu moraš da budeš spreman na svaku situaciju. Što se tiče sporta sve može da se preboli, nauči, a onda dođe život i kaže ti da su jedan plus jedan - dva i da od toga ne može da se pobegne. Dosta te to promeni, odlazak Siniše je izazvao u meni i neki revolt, odrastanje na neki drugi način, kapiranje života, odnosa sa ljudima.

Kada je u pitanju epizoda u Sampdoriji Stanković je istakao da je to bila "samubilačka misija", ali da je znao da mora da ostane do kraja jer ga je tako učio Mihajlović.

- Bio je živ kad sam otišao, a posle, koliko mi je samo bio potreban taj poziv, samo minut. Dosta puta sam u sebi pretpostavljao šta bi mi odgovorio, znamo se 25 godina, pa sam se vodio tim putem. Nije bilo ni sreće, mnoge stvari u klubu nisu funkcionisale, u Seriji A to ne sme da se dozvoli, pa povreda prvog golmana i odlazak šestorice igrača prvog tima u januaru...Znao sam kako će se završiti, ali sam želeo da piše da sam "poginuo kao heroj i muški" - istako je Stanković.

Stanković je jedini u istoriji fudbala koji je igrao na tri Mundijala sa tri različite reprezentacije - SRJ 1998, SCG 2006. i Srbija 2010. godine. Sa ove distance prokomentarisao je i Mundijal u Kataru.

- Prvenstvo u Kataru igralo se u čudnom terminu, igrači dolaze iz takmičenja i moliš Boga samo da ti dođu svi zdravi, nebitna je i minutaža i forma. Nama se to nije desilo, momci su stegli zube, dali sve od sebe i u tom trenutku to je bio njihov maksimum. Piksi je sa ovom generacijom napravio nešto fenomenalno, pomerio je granice, standarde naš fudbal. Na kraju jr bitan samo rezultat, nije bitno kako, bitno je da odemo ne EURO posle 24 godine, poslednji put smo igrali kad sam ja počinjao, a Piksi bio igrač. 'Ajde da uhvatimo ritam Svetsko, Evropsko, pa ćeš u nekom trenutku da iskočiš, prođeš grupu uđeš u završnicu i napraviš nešto - zaključio je Stanković.

(Telegraf.rs)