Veliki talenat Crvene zvezde iz generacije 1994 pobedio leukemiju, vratio se fudbalu i postigao gol!

Najlepši poklon za rođendan omogućio je sam sebi - Stefan Čikić se vratio na teren i opet daje golove, a kako je pobedio leukemiju i šta ga čini srećnim priča za Nova.rs.

Bio je veliki talenat Crvene zvezde u generaciji rođenoj 1994. godine, igrao je i sa godinu starijima kao što su Filip Žule Stojković i Goran Čaušić.

Prošao je celu Omladinsku školu u Ljutice Bogdana, potom igrao za Sinđelić i Dinamo iz rodnog Pančeva, dok je u inostranstvu bio član slovačkih Košica.

I umesto da mu karijera ide uzlaznom putanjom i da uživa u 20-im godinama života, u maju 2018. stigle su bolne vesti. Njegova Zvezda uputila je apel ljudima dobre volje da da daju krv za Stefana Čikića koji je oboleo od leukemije.

Na jesen iste godine u Pančevu je igrana i utakmica za Stefana između njegovih klubova, Zvezde i Dinama. Njegova porodica bila je dovoljno jaka i davala mu snagu da iz životne utakmice izađe kao pobednik, što se i dogodilo početkom 2019.

Skoro pune tri godine kasnije od početka najvažnije borbe, Čikić je oduvao 27. svećica sa torte, što je najlepša vest dana.

„Proslaviću rođendan koliko mogu, u kućnoj atmosferi sa porodicom, drugarima i devojkom. To je i najlepše društvo, a ni inače ne pravimo neke velike proslave“, skromno će Stefan Čikić na početku priče za Nova.rs.

Sa Stefanom sa ležao u istoj sobi na Klinici za hematologiju u Beogradu. Lečili smo se od leukemije. Stefan je juče postigao prvi prvenstveni gol posle pauze. Srećan sam kao da sam ga ja dao 🙂 Bravo majstore! pic.twitter.com/imYP8Poo7T— Peđa Obradović (@PedjaNePredrag) April 12, 2021

Jedan od najlepših poklona za 27. rođendan darivao je sam sebi. Vratio se na teren, igra za svoj Dinamo iz Pančeva i proteklog vikenda je postigao i gol protiv Vršca u Srpskoj ligi.

Sjajne vesti podelio je i njegov saborac, naš kolega Peđa Obradović, sa kojim je zajedno pobedio opaku bolest.

„Peđa je super lik. Nekako mi koji smo to preživeli bolje se razumemo, lakše mi bude kad me on pita nešto nego neko drugi. On je još posle imao i saobraćajnu nesreću, ali ide sve nabolje i svaka mu čast. Čujemo se često“.

Koliko podržavaju jedan drugog svedoči i to da se Peđa obradovao kao da je on zatresao mrežu.

„Haha, hvala mu. Video sam šta je napisao, nemam Tviter, ali su mi poslali pa sam tako video. Bila je lepa akcija i prelep osećaj zbog gola. I dalje nisam u formi u kojoj sam bio i kojoj bih voleo da budem, nisam spreman za 90 minuta.“

Čikić se letos vratio fudbalu ali kao da ne može bez prepreka – koje redom preskače.

„Imao sam i povredu kuka pa nisam trenirao dugo, ali se vraćam. Tek sam treću utakmicu odigrao, prve dve sam ulazio sa klupe pred kraj, sad sam igrao nešto više“.

Priznaje Stefan koliko uživa kada je na terenu, što je i više nego zaslužio posle svega.

„Nemam prevelike ambicije, na neki način sam i u godinama (27 prim.aut), realan sam sa te strane da neću jednog dana biti u Realu. Srećan sam što mogu da treniram i da igram. Voleo bih da ostanem u fudbalu na koji god način“.

Iako je jedno vreme, kratko, bio u Omladinskoj školi Crvene zvezde kao trener početkom 2020, ta priča se prilično neslavno završila. Nisu uspeli da se „nađu“, a i pored svega ima samo reči hvale za bivši klub jer su pojedini pre tri godine učinili sve što je moglo da mu Zvezda pomogne u životnoj borbi.

„Voleo bih da ostanem u fudbalu na koji god način, trenutno bih još da igram, pre nego da budem trener. Tako se osećam i izgledam mlađe nego što imam (smeh), pa mi trenerska karijera deluje malo daleko“.

„Čujem se sa Savićevićem, igram s Ahčinom“

Čikić je u Zvezdinoj školi stasavao u generaciji ’94. sa mnogim talentima, ali nisu pokazali sav svoj potencijal u prvom timu crveno-belih.

„I dalje sam u kontaktu sa mnogim saigračima iz tog perioda. Čujem se redovno sa Urošem Radakovićem i Vukanom Savićevićem, naravno i Ahčinom koji igra sa mnom u Pančevu sada“, dodaje Čikić.

Ipak, ne može do kraja da uživa u trenucima na terenu, jer se Dinamo nalazi u teškoj situaciji. Pančevci su pred početak meča s Vršcem ukazali na loše stanje tako što su na samom početku ceo minut sedeli na terenu.

„Ne znam šta se tu sve dešava, osim da mi igrači samo ispaštamo. Na primer, u okviru stadiona postoji smeštaj za igrače koji nisu iz Pančeva, a sada nema struje sada, nema ni tople vode…“

Jasno je i Čikiću kakvo je stanje u njegovom matičnom klubu, i žele da učine šta god je u njihovoj moći, ali nije da imaju previše mogućnosti.

„Izabrao sam Dinamo jer je iz mog Pančeva, hteo da i sam vidim koliko i šta mogu. Sada sam tu, za dalje ću videti. Bitno je da se klub ne ugasi, ali ne znam šta mi možemo da uradimo i kako da pomognemo. Ali, grad ili neko drugi stvarno treba da pomogne ili će se klub ugasiti“.

I posle svega, ako je neko dokazao da je rođeni pobednik, onda je to ovaj momak koji je 12. aprila proslavio 27. rođendan, pa njegove poruke imaju posebnu težinu.

„Svako bi se sigurno borio ko je mlad i ko bi bio u mojoj poziciji. Nikad ne treba odustati, to je moja poruka. Normalno je boriti se za život, istrajao sam u toj borbi i da se vratim fudbalu, jer sam igrao od malena i to mi je velika ljubav“, završio je Čikić rođendanski razgovor za Nova.rs.

Nova.rs