“Zvezdi sam oprostio dugove, u srcu su mi Minhen i Zagreb”

Osvrt bivšeg golgetera na karijeru i predstojeći Mundijal u Kataru, zemlji u kojoj je doživeo neke neverovatne stvari

Počeo je u Radničkom iz rodnog Kragujevca, pa se posle kratkog boravka u OFK Beogradu s 21 godinom otisnuo u inostranstvo. Red Bul Salcburg, Ređina, Minhen 1860, Katar, povratak u Srbiju.

Kao uveliko formiran igrač, špic, u Crvenu zvezdu (mogao je i mnogo pre, na poziv Dragana Stojkovića Piksija).

Očajni finansijski uslovi u klubu, teška povreda, ali i titula. Još šest meseci na Marakani, te novi put van granica Srbije. Najdalje dosad, sve do Kine.

Onda, prilično iznenađujuć angažman u Lokomotivi Zagreb. I ponovo osmeh na licu. Istorijsko drugo mesto, kvalifikacije za Ligu šampiona, pa uloga pomoćnog trenera.

Danas Đorđe Rakić uživa sa porodicom u Minhenu, održava formu na treninzima lokalnog petoligaša i čeka poziv iz Srbije da polaže za trenersku A licencu bez koje nema "šefovanja".

Kao neko ko je mnogo proputovao, igrao na raznim stadionima i upoznao neka svetski poznata fudbalska imena, Rakić je adekvatan sagovornik na temu ovogodišnjeg Svetskog prvenstva i uslova za Mundijal u Kataru, ali i o detaljima iz svoje živopisne karijere.

Posebno poglavlje u vašoj karijeri rezervisano je za Crvenu zvezdu. Klub najvećeg imena u kom ste igrali, ali situacija je bila daleko od današnje.

"U Zvezdu sam stvarno došao samo zato što sam bio njen navijač. Kao Kragujevčaninu naravno da mi je Radnički najdraži, ali pošto su u Srbiji najveći klubovi Crvena zvezda i Partizan i većina ljudi bira između njih, onda je za mene to Zvezda. Znao sam kakva je situacija i kada sam došao pružio sam ruku i obećao da neću tužiti klub šta god da bude. Cela tadašnja generacija je pokazala kako se voli klub svojim dolaskom u takvom trenutku. Bilo je i opraštanja dugova kada se odlazilo. Baš je bilo teško vreme, ali hvala Bogu, Zvezda je stala na noge i sada ponovo sija".

Debi za crveno-bele morao je da bude odložen zbog povrede kolena, koja je kasnije imala veliki uticaj na dalji tok vaše karijere.

"Stradao je meniskus. Bila je to prva teška povreda, a od tada sam pet puta operisao koleno. To mi je i završilo karijeru. Toliko volim fudbal da bih i dalje igrao, ali telo mi ne da. Boli me čak i kada rekreativno trčim. Često sam sebe upitam: 'Zašto to radiš Đorđe', ali svaki put nastavim. Možda će nekada medicina napredovati toliko da ću moći da podmladim koleno, pa da odigram još malo".

Kada se osvrnete iza sebe, kakvu sliku imate o periodu provedom u Crvenoj zvezdi?

"Ja sam prošao i kroz lepo i kroz ružno u Zvezdi. Nije to loše proći u životu, očvrsneš, sazriš. Kada sve ide dobro, onda je u Zvezdi najlepše moguće, ali kada ne ide, onda je najteže. Ponosan sam što sam bio deo Crvene zvezde, makar i u najtežem trenutku".

Mladi ste otišli u inostranstvo, da li je vaš put mogao da bude drugačiji?

"Piksi me je zvao iz OFK Beograda u Zvezdu, ali nije me klub pustio. Da sam došao u tim godinama sigurno bi mi razvoj bio drugačiji, postepeniji i bolji. Totalna je razlika igrati u Crenoj zvezdi pod pritiskom i bilo gde drugo".

LOKOMOTIVA I GORAN TOMIĆ

Posle Lokomotive niste nastavili sa Goranom Tomićem. Hoćete li ponovo sarađivati u budućnosti?

"Tomić je sada trener Rijeke ali nije se namestilo da odem zajedno sa njim. Čekam novi izazov. Korona je prekinula moju grupu za dobijanje trenerske A licence, pa sam se ponovo prijavio, ali nisam upao na listu. Čekam sledeću priliku. Nadam se da ću dobiti poziv".

Dok čekate, u Nemačkoj trenirate sa igračima amaterskog Švabminhena, koji se takmiči u petom rangu i u vlasništvu je gazde Minhena 1860. Planirate li i da zaigrate za njih?

"Ne, ne, samo održavam formu. Lepše mi je da treniram u društvu nego sam da trčim, a kako sam u dobrim odnosima sa vlasnikom Minhena i živim u blizini, Švabminhen se nametnuo kao najbolje rešenje".

Sa Tomićem se poznajete još iz igračkih dana u Kini?

"Tačno. Igrali smo jedan protiv drugog, odnosno ja sam igrao, a on bio trener, pa smo sedeli u istom društvu, a kako je veoma komunikativan, brzo smo se sprijateljili. Baš smo se našli, ne samo što se tiče fudbalskih stvari, nego i privatno, uživao sam radeći sa njim sedam meseci. Shvatio sam da sam definitivno zainteresovan da se bavim trenerskim poslom i verujem da ćemo opet sarađivati".

Da li ste nestrpljivi da se vratite poslu?

"Trenutno uživam u vremenu provedenom sa ženom i decom, jer čak i kao pomoćni trener koji ne donosi neke bitne odluke, bio sam pod stresom. Celu utakmicu si u transu, mozgaš šta i kako dalje... Svestan sam da moram još mnogo da učim, da završim školu za licencu i svaki mesec rada koji imam kao trener mi dosta znači. Tek sam na početku karijere, to što sam igrao u mnogo klubova ne mora da znači da ću biti dobar trener".

U sezoni 2019/20. Lokomotiva je napravila istorijski uspeh osvajanjem drugog mesta u hrvatskom prvenstvu. Bili ste deo ekipe, a potom kvalifikacije za Ligu šampiona dočekali kao član stručnog štaba.

"Usledila je rasprodaja, otišlo je šest ozbiljnih igrača, plus se nadovezala korona i imali smo jako težak posao u kvalifikacijama. Da smo ostali na okupu sigurno bismo prošli bečki Rapid, ovako, bilo je nemoguće dobiti ih bez Grbića, Uzunija, Tolića, Jakića... Njihovi odlasci su bili odličan finansijski posao, ali nismo imali dovoljno vremena da oformimo ekipu koju smo hteli. Odrazilo se to i kasnije na rezultate u prvenstvu".

Lokomotiva važi za filijalu zagrebačkog Dinama. Da li je zaista tako?

"O tom klubu mislim sve najbolje. Posećujem ih i dalje, otvoreni su prema meni od prvog dana. Nisu oni zvanično Dinamova filijala, ali ranije jesu imali jako dobre odnose i dovodili Dinamove igrače na pozjmice. Danas nije baš tako, pobeđivala je Lokomitiva čak i dok sam ja bio tamo, a od ove sezone opet forsiraju decu iz svoje škole i na tome profitiraju. To vam je klub sličan onome što je bio OFK Beograd, koji je gurao mlade igrače i radio na transferima".

HRVATI NEMAJU VEĆE TALENTE, ALI IMAJU PASOŠ EU I BOLJI SISTEM - I POŠTUJU ZAKONE

Letos su Zagrepčani prodali Roka Šimića (sin Darija Šimića) u Salcburg za 4.000.000 evra. Godinu dana ranije golman Ivo Grbić je prešao u Atletiko Madrid za 3.500.000, a napadač Mirto Uzuni u Ferencvaroš za 1.800.000. Zašto srpski klubovi, a da nisu Crvena zvezda i Partizan, ne ostvaruju takve transfere?

"Pasoš Evropske unije je velika prednost za transfere. Drugo, njihova reprezentacija godinama beleži uspehe, a tu je i sistem. Oni rade jako sistematski, imaju plan na pet-šest godina. Ne može niko da kaže da imaju talentovanije igrače nego Srbija, ali imaju bolji sistem. Primer je liga sa 10 klubova, svake godine se izbacuju igrači za tržište. Za nas je sve preko 10 klubova mnogo... I tamo svake godine neko ima finansijski problem, ali ni blizu kao kod nas. Plus postoji i zaštita igrača, poštuju se evropski zakoni, nema vanfudbalskih stvari koje se kod nas dešavaju. Kada bi u Srbiji sve tako funkcionisalo, sigurno bi bilo drugačije... Evo, ove sezone je hrvatsko prvenstvo jako zanimljivo, ujednačen je igrački kadar i očekujem neizvesnu trku do kraja".

Lep period veže vas i za Minhen 1860. Čak ste i ostali da živite u prestonici Bavarske.

"Toliko mi je bilo žao kada sam odlazio iz Minhena da ne mogu da opišem, Atmosfera je bila fantastična, u Cvajti je svaki stadion pun, uvek navijači podržavaju igrače i ekipu, dok se kod nas svaki neuspeh dočekuje na nož. Tamo nije tako, ko god je igrao za Minhen zavoleo je taj klub. Imao sam ponudu da ostanem, ali i nesreću da me je trener (Rajner Maurer, prim.aut) video kao krilo. Nisam to hteo i nismo se dogovorili, pa sam nastavio dalje. I dan danas ih pratim, nadam se da će se klub vratiti gde pripada. Tamo ljudi baš srcem vole klub. Sada igraju treću ligu, ali i kada su igrali četvrtu navijači su išli na sva gostovanja i punili tribine. Tu su i uz najteže i uz najlepše trenutke".

Zastali ste? Čemu setan pogled u daljinu?

"Jako mi je žao što se u Kragujevcu izgubila ljubav prema klubu, nema više ljudi na stadionu. Treba voleti klub, bez obzira na rezultate".

Bili ste i u Red Bul Salcburgu, danas jednom od najstabilnijih klubova Evrope. Da li je i pre 15 godina bilo tako?

"Salcburg je sada fabrika za proizvodnju igrača. Ja sam bio najmlađi sa 21 godinom kada sam došao, Ostali su imali 30 plus. Klub je tada pravio sebi reklamu dovodeći bivše poznate igrače, uglavnom iz Bajerna. Tek posle su se okrenuli mladim igračima. Skoro su doveli iz Lokomotive Roka Šimića, sina Darija Šimića. Dečko je veliki talenat, vanserijski. Sada u Salcburgu imaju fenomenalan skauting. Čovek koji je glavni za to pre je bio tim menadžer, Johan Eder, ali je napredovao. Treneri su bivši igrači koje školuju kroz akademije širom sveta. Niko Kovač je bio trener tamo, Adi Hiter, Gerhard Struber sada vodi Njujork... Stalno proizvode igrače, ali i trenere".

Crvena zvezda ih je, ipak, eliminisala u plej-ofu kvalifikacija za Ligu šampiona 2018. godine.

"Iskreno, iznenadilo me je kada ih je Zvezda izbacila, ali hvala Bogu da jeste".

U KATARU ĆE MENJATI ZAKONE ZBOG MUNDIJALA

Posle Minhena 1860, a pre Crvene zvezde igrali ste u Kataru koji je privukao dosta svetski poznatih fudbalera. Da li ste se sreli sa nekima od njih?

"Katar mi se slučajno namestio, nisam planirao da idem tamo, mislio sam da je rano, ali zbog promene pozicije koju je trener zahtevao nisam prihvatio produžetak ugovora sa Minhenom na još tri godine. Tada je u Kataru bio Raul iz Real Madrida, bilo je još ozbiljnih stranaca, neki Brazilci za koje možda niko nije čuo, a mogli bi da igraju bilo gde. Saigrač mi je bio Dijego Tardeli, takvog asa nisam video u karijeri. Lenj, a neverovatno talentovan, tipičan Brazilac. Igrali su i Nene iz Pari Sen Žermena, Mark Brešano, Đibril Sise...".

Kakav je kvalitet domaćih igrača?

"Tamo ima solidnih talenata i čim se neki pojavi, klubovi se otimaju o njega. Ali njih ne zanima odlazak u inostranstvo. U Kataru im je fenomenalno, imaju jake ugovore, a generalno su lenji, ne interesuje ih da napreduju, jednostavno nemaju ambiciju da postanu fudbaleri na višem nivou... Gledao sam utakmicu Srbija - Katar, bilo je par igrača koji su igrali sa mnom, ali nije to neki kvalitet. Tamo klub koji ima bolje strance, taj dobija utakmice".

Kakvi su treneri u Kataru?

"Meni je prvo bio Brazilac Paulo Silas koji je igrao u Sampdoriji, pa Tunišanin Habib Sadeg, ali sve je to bilo lagano. Posle toga mi je došao Francuz Alen Perin, preozbiljan trener i čovek. U međuvremenu su našli način da dovode i struku. Bili su Zola, Slaviša Jokanović, Ćavi, sada su tamo Loran Blan, Havi Grasija...”.

Ima li publike na stadionima?

“Dok sam ja igrao tamo bilo je po 10 ljudi na stadionima. Igraš i čuješ šeika kako krcka sendvič u loži. Njih kao narod fudbal ne interesuje, zanima samo šeike koji troše pare, ali Svetsko prvenstvo je ipak nešto drugo”.

Dakle, ne baš fudbalska zemlja. Biće interesantno videti kako će ugostiti navijače s drugih krajeva sveta

“Organizacija Mundijala biće komplikovana. Alkoholoa nigde nema sem u hotelima, ali verovatno će ublažiti neke zakone povodom toga… Potpuno je druga kultura u odnosu na Evropu. Primera radi, na poluvremenu utakmice ja dijagonalno preko terena išao u svlačoionicu. Kada sam stigao - nema nikoga. Odem u drugu – isto prazna. Pomislim da sam promašio izlaz sa terena, vratim se, a oni svi poređani i mole se. Prvi put sam doživeo tako nešto. Ja kao stranac poštujem svačiju kulturu, ali tamo je baš drugačiji svet”.

Kakav je Katar za život nevezano s fudbalom?

"Tamo se živi od tržnog centra do tržnog centra i od hotela do hotela. Sve to izgleda jako lepo, ali život kao život za strance je težak. Nemaš nikakav kontakt sa domaćom populacijom. Ja sam za druženje tamo imao samo suprugu i jednog Hrvata iz tima".

Bili ste i u Kini, kako ste se tamo snašli?

"Što se tiče Kine, uhvatio sam možda i najbolji trenutak za odlazak tamo. Kada sam potpisao za Đingdao, supruga je plakala, ali proveli smo četiri godine u Kini i nosimo pozitivne utiske odande. Sada su klubovi jako spustii budžete, stavili su 'seleri kep' kao u Americi, dosta su se posvetili porezu i drugačije isplaćuju plate. Sigurno da je zbog toga i kvalitet pao, jer dolazi manje stranih igrača. Inače, tamo kada neka ekipa izgubi ne pitaju domaćeg igrača zašto ste izgubili, samo strance".

Kako je tamo što se tiče atmosfere na tribinama?

"Ja sam igrao u klubu u kom je gazda plaćao ulaznice i klopu ljudima samo da bi ih privukao na stadion. Bude šest-sedam hiljada gledalaca, ali to su milionski gradovi i trebalo bi da su stadioni uvek puni, međutim, njih baš ne interesuje fudbal".

MLADA REPREZENTACIJA NAJSVETLIJI TRENUCI KARIJERE

Sa mladom reprezentacijom Srbije bili ste drugi na Evropskom prvenstvu u Holandiji 2007, a igrali ste i na Olimpijskim igrama u Pekingu godinu dana kasnije. Dosta je saigrača, ali i rivala iz tog perioda koji su stekli svetsku slavu. Sećate li se ko je već tada ostavio utisak na vas.

"Prelepa sećanja me vežu za period u mladoj reprezentaciji. Bili su to najsvetliji trenuci moje karijere. Kolarov mi je sada kum, Dušan Tadić je bio deo te ekipe i još mnogo odličnih igrača. Od stranaca je na Evropskom prvenstvu odskakao Rojston Drente. u Belgiji je odličan bio Jan Vertongen, a na Olimpijskim igrama Žervinjo iz Obale Slonovače. Neverovatan korak, brzina, lakoća sa loptom... O Argentini ne moram da pričam, već su bili svetski poznati igrači. Sećam se da su bili neverovatno opušteni pred utakmicu, to nisam doživeo nikad pre ili posle. Šetkali su se, pričali, smejali i onda nas pobedili 2:0. Cela ta generacija je napravila odlične karijere".

DO SKORA SE NIJE ZNALO DA LI SRBIN NAVIJA ZA SRBIJU

Čitava priča o Kataru bila je zbog toga što će i Srbija učestvovati na tamošnjem Mundijalu sledeće zime. Ponovo je pozitivna energija oko reprezentacije.

"Zasluženo je euforija, s obzirom na prikazano u kvaifikacijama. Svaki Srbin i patriota veruje u uspeh. Jako mi je drago jer se veruje u reprezentaciju i stručni štab koji vodi selektor Stojković. Imali smo turbulentan period, nije se znalo da li Srbin navija za Srbiju ili protiv. Ovo je fenomenelanan uspeh i verujem da ekipa može još bolje, ali i da ne bude tako, treba biti zadovoljan samim plasmanom na Svetsko prvenstvo", zaključio je Đorđe Rakić u intervjuu za Mozzart Sport.

Mozzartsport.com